Recenzija
Započeti recenziju pete po redu zbirke pesama poznatog mladog pesnika Željka Kužeta, nemoguće je bez utisaka iz prve četiri zbirke, a oni su sadržani u sentenci: "Večna ljubav u svojim spokojnim rukama drži zemlju, vazduh i dubinu", te u misli: "Pred pticom vremena kratak je vek..."
Tipično lirsko stvaralaštvo obasjano duševnošću, koje plovi kroz večnost i prolaznost, pamti momente iz života upečatljivo, snažno i nežno, s osećajem traženja izgubljene životne sreće.
Biti dostojanstven, tužan, razočaran, voleti i samo voleti, ploviti u sopstvu svoga bola, biti supstrat vlastitog duševnog htenja, priznati greške prošlosti, graditi nova zlaganja, nove porive i karaktere duševnosti suština je ove zbirke.
Izvori obimni, izvori duševnog bola lome se kroz prizmu sećanja i čine kaleidoskop utisaka, što je najveća dragocenost zbirke. Iako naigled iste pesme, zbirka je podeljena u dva dela, kao i sve dosadašnje, što je na neki način zaštitni znak ovog autora.
U oba dela istina je samo jedna, poštenje protkano emotivnim vrtlogom ispisuje duševni svetionik boli, nade, zalaganja u pesmama: “Senka", "Anđeo", "Oprost", "Krivica", "Plač", "Ljubav", "Ciganka" i dr. ostavljaju snažan i upečatljiv utisak na čitaoca.
Stih, kontrast i brojne metafore daju snažan osećaj umetničkog pesničkog zanatstva, koje pleni iskrenošću i nadanjima, uz protkanost božanskim nadahnućem praštanja. Suština samog doživljaja krije se u pažljivom čitanju zbirke.
Glavna okosnica cele zbirke je pesma "Senka” koja dužinom dominira u prvom delu zbirke. U njoj reč malena čini vrstu opčinjenosti, beskrajnosti ljubavi, bol duše, patnju, čežnju. Ovo je izneto snažnim kontrastima koji, svojom suprotnošću, čine najveću vrednost, kako svih pesama ovog autora, tako i ove a i čitave zbirke.
Svi stihovi u pesmama dati su u jednom dahu pod snažnim stvaralačkim nagonom, bez popravke i prepravke. Dakle, pesnička sloboda koju ovaj autor maksimalno koristi, namerno gubljenje ritma, spajanje naizled nespojivog je ta posebnost koju valja otkriti čitanjem i ove zbirke, jer sve pesme ovog autora imaju zajedničku nit koja nam ne dozvoljava da olako prodremo u njihovu suštinu i tera nas da ih čitamo iznova i iznova.
Milan Pavlica
---------------------------------------------------
LJUBAV
---------------------------------------------------
SENKA
Malena, eh moja malena
Nemoj bandoglava suze liti
Zašto ne pustiš ono što beše
Zašto ne živiš ono što će biti
Živi malena s osmehom svojim
Ostani luckasta ko što si bila
Ne, ne menjaj se ni zbog čega
Čak ni snova koje nisi ostvarila
Ne budi tužna malena moja
Ne menjaj lice koje se smeje
Koje zarazno ubija nevolje
A onog što sluša miluje, greje
Ne prati moje korake malena
Hodaj po stazama samo svojim
Korake koje želiš da čuješ
Ne možeš, jer ja ne postojim
Ne traži korake onog što ne postoji
Ne traži u mojim rečima sebe
Nismo mi ni bili, a bilo jeste
Nema tu malena ni mene ni tebe
Uzalud tragaš za imaginarnim
Nema tu reči ni slika tvojih
Ja nemam ime ni prezime
Ne traži malena ono što ne postoji
Ne idi za tragom koraka, malena
Koji su odavno tuđi postali
Izgubljeni za tvoje oči i uši
Od kojih ni tragovi nisu ostali
Ne budi senka koja se gubi
Moja si zvezda bila i ostala
Iznad grada zauvek izgubljenog
Za korake tvojih malih stopala
Ti si moj najlepši cvet u bašti
Ali nezasađen godine broji
Takva je njegova bila sudbina
Ko da ga zasadi kad ne postojim
Malena moja izbriši baš sve
Dobro, loše, tebe i mene
Sećanja svoja zaboravu predaj
Na kojima se vide moje sene
Ne zato, malena, jer te ne volim
Ne malena, nego što se bojim
Ne traži senu ni korake moje
Ne traži malena, ja ne postojim
Pusti malena da život teče dalje
I živi ono što ti Bog sprema
Zaboravi mene, moj lik i oči
Ne čuvaj ono čega ni nema
Ti misliš malena da teram te
Kad htela si mi baš sve da daš
Eh, kad bi znala malena moja
Ali bolje je ipak da ništa ne znaš
Jer kad bi znala malena moja
Tad bilo bi ti mnogo gore
Iako vole ipak za ljubav
Nepostojeći ne mogu da se bore
Zaboravi malena sećanja i mašte
Živote nam nikada drugi ne kroje
Ne gubi dane misleći na one
Nečujnih koraka, koji ne postoje
Zato pusti, ne traži moje tragove
U prašini ulice što tugu je svila
Ne traži korake kojih nema
I senku koja nikad nije ni bila
Ostavi prošlost mrtvima malena
I paučinu neka sećanja kriju
Ne traži korake nepostojećeg
Zbog kojih crne zastave viju
Razumi me malena: Tako mora
Veruj: Ja nisam tužan ni ljut
Veruj mi samo da ne postojim
Veruj mi malena, bar ovaj put
Idi i ne traži moje korake
Idi, sa puta svoga ne skreni
Traži korake koji postoje
Korake koji nisu izgubljeni
Idi malena dignute glave
Korakom svojim gde ima svega
Idi i molim te glavu ne okreći
Jer iza, malena, nema ničega
Idi pronađi korak koji postoji
Ne razmišljaj malena da se vratiš
Al’ uskladi ga i hodaj sa njim
Voli, leti, a nemoj da ga pratiš
Nemoj malena na mene da misliš
Hodaj, nedaj duši da drema
Ne sećaj se nepostojećih
Ne misli na one kojih nema
Ne čitaj pesmu, nije za tebe
Nema tu ničeg, samo te molim
Idi napred korakom svojim
I ne misli o tome što te volim
Idi malena stazama sreće
Nisam te voleo, sene su koraci moji
Nema ljubav ništa s ovim, veruj
Ne može da voli onaj što ne postoji
Idi malena ne prati korake moje
Sa staze svoje nemoj da skreneš
U sunce gledaj i u budućnost
I nemoj slučajno da se okreneš
Ovo je moja najteža pesma
Malena moja, eh moja malena
Nepostojeća reč nepostojećeg
Ikada rečena, ikad iznedrena
___________________________________
___________________________________
PRIJATELJ
Nema te pesme koja je opevala
A ja da opišem, ne mogu, ne znam
Kad imaš brata, a više je od toga
Zato zapevaj "Još uvek te čekam"
Jedini druže ti me razumeš
I uvek krećeš sa mnom u boj
Uz čašu vina crnog i gorkog
Zapevaj onu "Miko druže moj"
S tobom ne može, dok si uz mene
Sunce da prekrije oblak nikada
I sad je tako, pa zato zapevaj
"Što me pitaš kako živim sada"
Ti si sa mnom i dobro me poznaš
Za plakanje moje ti si rame
Bez suza, plača, radosti i tuge
Zapevajmo onu "Pogledaj me”
Uz tvoju pomoć uspravan ja sam
I kad život sve pred sobom melje
Društvo nam ne treba da zapevamo
Dobro nam znanu "Reci sve želje"
Ti si me naučio da se borim
A ne sudbinu bez borbe da krivim
Zato ćemo sada iz svega glasa
Zapevati "Pusti me da živim”
Uvek si znao kako i kada
Da se hrabrimo, da se tešimo
Uz drugu flašu vina života
Zapevajmo onu "Svi grešimo"
S tobom ja nisam imao tugu
Jer si delio i bila je naša
A s pola tuge mnogo je lakše
Idemo onu "Čaša po čaša”
Više od brata od rođenja
U tebi druže ja sam pronaš'o
Ostaće tako sve dok živ budem
A sad zapevajmo "Reci čašo"
Sve muke moje ozbiljno shvataš
I najmanje nisi nazvao sitnice
U zdravlje njeno ti započni
Ja pratim "Kad se vrate skitnice"
Krivca ne tražiš u mom problemu
Ti uvek staješ na moju stranu
Lepo je imati s kim da se setiš
I zapevaš onu "Na Balkanu"
Prijatelj veran, odan i pažljiv
Vrediš mi više od suvog zlata
Setimo se nje sad i zapevajmo
Kroz suze "Ljubila me žena ta”
Nikada mi nisi dozvolio druže
Da život me skrha i sruši do dna
Uvek si govorio sreća je blizu
Zato zapevajmo "Korak do sna"
I kad nisi sa mnom osećam te
Snagu mi daješ, čujem ti glas
Sama od sebe tek nameće se
Ona "U meni potraži spas"
Sa tobom nebo je večito vedro
Reč tvoja jedna tera oblak crn
Smiriš me pesmom olako brate
Kao sa onom "Ruža i trn"
Ne bih da pričam o tebi druže
Previše, nadugo i naširoko
Sipaj nam još po jednu čašu
Pevajmo "Zoko, moja Zoko”
Kad imaš nekog, a ja te imam
Nije ti hladno ni u sred zime
Hvala što pevaš sa mnom o njoj
Idemo sad onu "Dodirni me"
Toliko grešaka, toliko napada
Ti nikad nisi rek’o da sam kriv
Tapšao po ramenu i pevao mi
"Drž' se Mile još si živ”
Sa takvim drugom većim od brata
Teško da neka se bitka izgubi
Vino radi svoje, al nama ne smeta
Da zapevamo "Ne, ne daj da te ljubi"
Najtežu muku s tobom prebrodim
Sve rešavaš dok kažeš keks
Uz vino, suze, sećanja, radost
Pevajmo skupa "Pijem na eks”
Od tebe brate naučih mnogo
Za boli svoje da sam sam krivac
Al' manje bole kada si sa mnom
I zapevamo uglas "Emotivac"
Drugarstvo i bratstvo meru nema
Spreman si za svaki mog života boj
Zaključak il' pesma al' zapevajmo
Il' ispovedimo "To je život moj"
Nikad mi nisi ništa zamerao
Nisi video nijednu moju manu
Zapevaj brate nek se slavuj stidi
Onu našu "Šalu na stranu"
Nisam ja svetac, nisam ni najgori
Uvek je najbolja zlatna sredina
Uz zadnju čašu sa suzom u oku
Sećajmo se nje i pevajmo "Jedina”
Nikad me izdao nisi prijatelju
Rame uz rame sa mnom bitke vodio
Ne pričaj ništa naspi nam čaše
Zapevaj "Ej od kad sam se rodio"
Više od brata ti si mi druže
I kad me napusti rodbina sva
Još tebe imam u svakom trenu
Zapevajmo onu "Samo minut dva"
S verom u uspeh mene si dizao
Kad mislih da je do dna sve palo
Dok imam tebe imam i oslonac
Zapevajmo "Srce me je otkucalo"
Sa tobom nikad brate prijatelju
Nisam zalutao, skrenuo s puta
Iako tužna sa smehom pevajmo
Svima znanu "Izađi na pet minuta”
Ti si me digao kad sam se predao
Kada sam uništio život svoj
U sećanje na to popijmo jednu
Uz onu našu "Pevaj mi o njoj"
S lakoćom si me gurao napred
Kada se predah, jer nema dalje
Neka nas podseti, zapevajmo
"Sudbina me na put šalje”
Prijatelj pravi ne samo radost
Nego i tugu deli na pola
Neće nas mutan pogled sputati
Da zapevamo "Lepa do bola"
I za kraj brate mada sam vernik
Setih se čudnog naslova pesme
Dal' sluačjno na zadnjem albumu
Pesma "Život da stane ne sme”
___________________________________
___________________________________
ANĐEO
Nije ti ovde mesto devojko
Plodne njive gde korovom seju
Nije ti mesto ovde nije
Veštački snegovi gde leti veju
Nije ti ovde mesto devojko
Nisi ti spremna za ovaj svet
Nije ti mesto ovde nije
Svaka ptica ne doživi let
Nije ti ovde mesto devojko
Gde veselim smatra se sove huk
Nije ti mesto ovde nije
Gde čovek čoveku odavno je vuk
Nije ti ovde mesto devojko
Gde ljudi vide ono što žele
Nije ti mesto ovde nije
Gde sve su vrane odavno bele
Nije ti ovde mesto devojko
Nisi ti navikla na takvu gadost
Nije ti mesto ovde nije
Gde tuđa muka svima je radost
Nije ti ovde mesto devojko
Da te za svoje zlobnosti krive
Nije ti mesto ovde nije
Anđeli beli na Nebu žive
___________________________________
___________________________________
ISTINA
Proći će leto i opet doći
Kratke su noći i dugi dani
Padaće jesenje kiše sumorne
Sokaci opet suncem obasjani
Proći će tuga i nova se javiti
Osmeh će opet smeniti suze
I opet pitanje bez odgovora
Zašto što volim Bog mi oduze
Proći će godina i nova doći
Reka iz svoga korita izliti
Voda će lagano da se povuče
Srušene kuće ljudi obnoviti
Proći će vozovi i drugi doći
Vukovi stada bela podaviti
Ovce jaganjce druge okotiti
Čobani pesmom opet slaviti
Proći će serija, nova se snimiti
Neko će umreti, neko se roditi
Vreme će žalost uzbrzo zbrisati
Majke će dečicu za ruke voditi
Proći će život i novi će doći
Gromovi pucati i munje sevati
Sunce će zaći i zorom granuti
Al' mrtvi neće nikad zapevati
___________________________________
___________________________________
OPROST
Ne tuguj za mnom suzama dušo
Nedaj da očima budu ti gosti
Seti se mene u molitvama
I traži neka ti Gospod oprosti
S ranjenim srcem ja ne mogu
On može s ljubavlju, jer je velika
Pogrešno srce moje si procenila
Mač ga je probio, nije od čelika
U nebo pogledaj i nasmeši se
Za molitvu i kajanje suze ostavi
Sveću kad pališ ne misli na mene
Kamo si krenula tamo nastavi
Ja morah poći bez pozdrava
Odluka tvoja takva je bila
Neka ti Gospod obriše suze
Koje sa kajanjem za me si prolila
Život nas ne pita, ide i ne staje
Nek’ ti je prosta svaka rana moja
Svaku sveću upaljenu za mene
Neka zagasi vrela suza tvoja
Želim ti da voliš ko što sam voleo
I da budeš voljena ko što si volela
Pa da pričaš mesecu u crnoj noći
Kako si lako mene prebolela
___________________________________
___________________________________
SPOZNAJA
Ne, ne vara te osećaj ljubavi
Zagrli moj jastuk dok duša drema
Ka hladnoj strani kreveta ne gledaj
Prazna je, više me tamo nema
Ne, ne vara te osećaj ljubavi
Sama ćeš da čekaš novi dan
Pogledaj hladan deo kreveta
Ko zna, možda ti svratim u san
Ne, ne vara te osećaj ljubavi
Zato se zeleno oko ne smeje
Na praznoj strani spavaće drugi
Ali nikad neće da je zagreje
Ne, ne vara te osećaj ljubavi
Ruža je sreće odavno svela
Hladna je druga strana kreveta
Hladna je iako nisi to htela
Ne, ne vara te osećaj ljubavi
Budna u snu provodićeš noći
Pipaćeš dugu stranu kreveta
Tražiti nekog ko neće doći
Možda te volim al' bitno nije
Kraj druge čekam zoru što plavi
Sama il' kraj drugog sanjaćeš me
Ne, ne vara te osećaj ljubavi
___________________________________
___________________________________
KRIVICA
Nismo mi krivi ništa malena
Ništa nas nije niti pitala
Na vrata srca naših ušla je
Bez najave, nije ni kucala
Zbunjeni besmo oboje malena
Kad Sunce zasja usred zime
Na čudan način srca nam grejala
Ćuteći, nije rekla ni ime
Pravismo se ludi oboje malena
Jer nam je prijao osećaj taj
Što iza decembra iznenada
U svetu našem procveta maj
Nismo mi krivi ništa malena
Opet nas ništa nije pitala
Kako dolaskom sve je zgrejala
Tako led ostavi kad je nestala
___________________________________
___________________________________
TRISVETO
Molitvu šaljem iz čiste duše
Onom ko srce čuje, a ne glas
Skrušena srca ka Nebu gledam
"Presveta Trojice spasi nas"
Puteve prave pokaži nama
Nečiste sile da nas ne plaše
Sa verom uznosim vapaje svoje
"Gospode očisti grehe naše"
Ljubavi prepun Si prema ljudima
Gorčine nek nas mimoiđe čaša
Sa nadom uznosim vapaje svoje
"Vladiko oprosti bezakonja naša"
S verom u Tebe i suzom u oku
Gorušice seme nedaj da sadim
"Sveti poseti i isceli nemoći naše
Imena Tvoga radi”
---------------------------------------------------
KORONA
---------------------------------------------------
LJUDINA
Ljubav i poštovanje prema svima
Roditeljski odgoj kuće je krov
Sunarodnicima svojim, Dalmatincima
Poznat je kao Rade Kovačov
Smiren i smeran gazio je život
Učio na tuđoj i svojoj greški
Braneći boje FK "Vidora"
Bio je poznat ko Rade Teški
Mnogi su školu da završe mogli
Zahvaljujući njegovim časovima
Većina ni hvala nije mu rekla
Nesebično znanje davaše svima
Igra sudbine, vreme takvo bilo
Njegov učenik direktor postao
Ispit je dao zahvaljujući njemu
A onda učenik učitelju otkaz dao
Nije ga život mrvio al' ni mazio
Uvek je išao napred, bez straha
Nije ga slomio ni gubitak prijatelja
S kojim odigra stotine partija šaha
Sa svojom vizijom, siguran u sebe
Original on je, ničija kopija
Podršku i poverenje, snagu za borbu
Uvek mu davaše njegova Sofija
Nedela ničija on nije pamtio
Dobrim na zlo je uzvraćao
Za pomoć naknadu tražio nije
Za dobra dela Bog ga je plaćao
U svakom mestu on kuću ima
Od ove ne postoji veća plata
I u svom selu u svakom domu
Njemu su širom otvorena vrata
Za pomoć drugom uvek je spreman
"Nemam", "Ne mogu" retko bi rekao
Bolest i kriza nisu ga sputale
Bogatstvo ogromno on je stekao
Nisu to kuće, milioni, zlato
Već čast i ugled s kojim se sreće
Jasenka prva, a onda Duško
Od Boga dar - bogatstvo najveće
Šta i kome sve je učinio
Nikada, valjda, neće se ni znati
I kada smrt mu pokuca na vrata
Da umre dela njegova neće dati
Veliki ljudi ne mogu da nestanu
Ni sećanje na njih da bledi i sivi
Rade Vujasinović iz Sremskih Laza
Kroz dobra dela večno će da živi
___________________________________
___________________________________
POSVETA
Pevao sam pesnicima, brezama i hladu
Svešeteniku i komšiji, nepoznatom gradu
Tek rođenim, nerođenim, kurvi i lopovu
A kome da posvetim sada pesmu ovu
Pevao sam čobanici, ženi nepoznatoj
Devojčici maloletnoj, lepotici i udatoj
Opevao sam slavuja, konja pa i sovu
A kome da posvetim sada pesmu ovu
Pevao sam karanfilu, klupici, mladiću
Pogačama tek pečenim, pijancima i piću
Opevao bunar i belog goluba na krovu
A kome da posvetim sada pesmu ovu
Pevao sam poznatima, opevao gluposti
Onima kojih nema, mesečini, žalosti
Opevao groblje, ostavljene kako zovu
A kome da posvetim sada pesmu ovu
Pevao sam o lažovu, o pesmi i kamenu
O munjama što sevaju, za plakanje ramenu
O najvećim budalama, o suncu i korovu
A kome da posvetim sada pesmu ovu
Pesma je već posvećena, ma kako se zvala
Devojčici što prvi svoj poljubac mi dala
Koju razum, ne i srce, nikad ne zaboravi
To je pesma posvećena mojoj prvoj ljubavi
___________________________________
___________________________________
STRAH
Strah me je da se vrati
Ponovo u život moj
Pa da je opet izgubim
A snage nemam za boj
Strah me je da se naseli
Ponovo u srce moje
Pa da je ponovo izgubim
A duga već nema boje
Strah me da kroz vene
Ponovo poteče moje
Pa da je ponovo izgubim
A srce još nije reklo svoje
Strah me je da zavlada
Ponovo telom mojim
Pa da je ponovo izgubim
A još na klimavim nogama stojim
___________________________________
___________________________________
ZASLUGA
Ne daj se čoveče, digni glavu
Ostavi tugu za druge dane
Ne može ljubav sva koju imaš
U samo jednu ženu da stane
Ne daj se čoveče, okreni glavu
Pogledaj okolo svet ti se smeši
Ima još dovoljno ljubavi u tebi
Pruži je onoj što će da te teši
Ne daj se čoveče, osmeh nabaci
Leči se vremenom a ne u snu
Nedaj ljubavi da trune u tebi
Jer mnoge druge čekaju na nju
Ne daj se čoveče, obriši suzu
Ne daj niz tvoje lice da lije
Ne čuvaj ljubav uzalud svoju
Nekome ko je zaslužio nije
___________________________________
___________________________________
REKA
Sama je devojka kraj reke plakala
Sećanja suze su terale na lice
Na istom mestu niz lice njeno
Nekad su tekle suze radosnice
Uzalud pokušaj devojke tužne
Da krene dalje, sećanja zbriše
Reka je zove gde ljubav poče
Koja se neće nikad vratiti više
Devojka glumi sreću i ljubav
Život je tera na puteve nove
Tuga iz srca kada preovlada
Reka je sreće ka sebi zove
Slaviće devojka tuđa veselja
Pored drugoga lažnim osmejkom
Al' razum slab je pred osećanjem
Pričaće u sebi s voljenom rekom
Teško je poreći narod šta kaže
Izrekom kako vreme leči sve
Iako prođoše godine mnoge
Rana ne zarasta, reka je zove
Jednom se voli, ona je volela
Ne može dvaput srce da plamti
Ma s kime bila reku će da sanja
Jer prva ljubav večno se pamti
___________________________________
___________________________________
IMENJAK
Tužnu je priču majka pričala
Čedu u naručju, nevinoj bebi
Znala je da je ona ne razume
Bebu posmatrala, a pričala sebi
Dete je gledalo ženu u oči
Smeškalo se, dok priča majka
Malo je još bilo da bi razumelo
Koliko tužna je majčina bajka
Često bi majka između reči
Pustila suzu dok mu je pričala
Bajka je tužna, dete se smeška
Ali priču žena nije prekidala
Uz nežnu priču u naručju majke
Beba je nevina polako zaspala
Na kraju priče s uzdahom žena
Seti se po kome je ime mu dala
___________________________________
___________________________________
CIGANKA
Čerga je stala u crnoj noći
Vatra i muzika sred noćnog mira
Gledah je kako telo uvija
Dok violinu stari Ciganin svira
Noć je bila obasjana vatrom
Sa violine jecala je žica
Ispod oka pogledom me krala
I srce grejala crna lepotica
Crnih očiju kao žeravice
Struka kao jela vita, tanka
Duša čista a srce iskreno
Srce mi ukrade lepa Ciganka
Ona mi je život ulepšala
Pamtitiću tu zauvek igranku
Prvi puta kada ugled'o sam
Pored vatre prelepu Ciganku
Nek' ide čerga Cigane stari
Kada bi znao koliko je volim
Ciganku lepu dao bi meni
Ne bih morao da te molim
Ona je sve što želim na svetu
Slaviću sa njom sve Đurđevdane
Pamtiti noć kad čerga zastade
Srećni ti drumovi stari Cigane
___________________________________
___________________________________
PLAČ
Osmeh joj sa lica ne silazi
Kao nikad moja da bila i nije
Ona nikad, pre bi proplakao
Sivi kamen sa vrha Golije
Srećna s drugim brzo zaboravlja
U sećanju nesta brzo ljubav stara
Ona nikad, pre bi proplakao
Sivi kamen sa vrha Zlatara
Ko vihor nestaju uspomene lepe
Na mene i zadnja izbledela slika
Ona nikad, pre bi proplakao
Sivi kamen sa vrha Rudnika
Ostaju mi suze, novi život nemam
U pravoj ljubavi, tako biti mora
Ona nikad, pre bi proplakao
Sivi kamen s vrha Zlatibora
Da je kunem ne mogu i neću
Lažni osmeh nabacim na lice
Ona nikad, pre bi proplakao
Sivi kamen sa vrha Jelice
Ne seća se sreće i ljubavi
Procvetalog cveća usred maja
Ona nikad, pre bi proplakao
Sivi kamen sa vrha Kosmaja
Srce ludo vuče na tu stranu
Rana boli, lice skriše bore
Ona nikad, pre bi proplako
Sivi kamen s vrha Ravne Gore
Nekad moje drugome se smeju
Najtoplije krupne oči plave
Ona nikad, pre bi proplakao
Sivi kamen sa vrha Belave
Mira nema srećan bih pošao
Drumovima u duštvu čergara
Ona nikad, pre bi proplakao
Sivi kamen sa vrha Čegara
I sad srce doziva je ludo
A za tugu ne postoji mera
Ona nikad, pre bi proplakao
Sivi kamen sa vrha Cera
Od ljubavne vatre kao vulkan
Žeravice ugasle ostale
Ona nikad, pre bi proplakao
Sivi kamne sa vrha Avale
Nije htela ali lako je pristala
Nije htela, hteo nisam ni ja
Ona nikad, pre bi proplakao
Sivi kamen s vrha Prokletija
Nekad bejah jedini na svetu
Danas manje vredan i od slepca
Ona nikad, pre bi proplakao
Sivi kamen sa vrha Jastrepca
Možda nekad kada zanos prođe
Kasno bude, napuste je svi
Priseti se nekog koga nema
I poželi žara istinske ljubavi
___________________________________
___________________________________
NIKAD
Zaplakaće breze, uvenuti trava
Presahnuti izvor i korita rečna
Slavuj umuknuti, bura ćarlijati
Sunce ugasiti, noć postati večna
Pevaće grobari, zaplakaće kamen
Sunce ugasnuiti, more presušiti
Led će prokuvati, pingvin poleteti
Slepi progledati, voda ribu gušiti
Slon će poskočiti, pocrneti sneg
Mostovi ploviti, budala stideti
Samo ona biće večno zarobljena
I nikada više neću je videti
___________________________________
___________________________________
MAJMUN
Ne pišem pesme da bih nešto rekao
Pišem ih jer mi je dosadno nekada
Kad posla nemam, il’ mi se ne spava
Kao što je slučaj upravo baš sada
Napolju žega, u grad mi se ne ide
A i smog mi se iskreno baš ne udiše
Bolje da sedim u provetrenom stanu
Pa makar i najgluplju pesmu da napišem
Ali pesma je nešto slično ko i pitanje
Šta god napisao, nekom nešto govori
Nema glupe pesme, kao ni pitanja
Postoje, zna se, glupi odgovori
Koliko pesama, izbrojao nisam
Već sam pet knjiga napisao, evo
I svi sve razumeju, ispadam najgluplji
Jer samo ja ne znam šta sam reći hteo
___________________________________
___________________________________
SREĆA
Posadi cveće u đul bašti
Nek cveta umesto ljubavi nečije
Mirisom svojim i lepotom
Žalost u srcu neka sakrije
Neka ga sunce obasja letnje
Mirisom prolaznike neka opije
Kraj šadrvana nek baštu krasi
Žalost u srcu neka sakrije
Mahalu mirisom neka ispuni
Nek' uživa onaj ko tužan nije
Pčelice polen nek' s njega kupe
Žalost u srcu neka sakrije
Bulbul neka se ne osvrće
Na crnu zastavu što se vije
Sa pesmom svojom umiljatom
Žalost u srcu neka sakrije
Ne treba behar nikome brati
Nek bitku svoju do kraja bije
Nemoj ga dirati, zalij ga možda
Žalost u srcu neka sakrije
Zeman će doći, nestaće sam
S proleća sadi ga gde je i bio
Čami u dugim zimskim noćima
Sa bolom u srcu koji je krio
___________________________________
___________________________________
NEDOUMICA
Prazna je čaša ljubavi moje
Sad duša samo o lepom sniva
A tako bude kad se samo pije
A poluprazna nikad ne doliva
Ostaje sada molitva samo
S nadom u neke lepše dane
Sećanja s večeri dok ne zaspim
I snovi zora dok ne svane
Da li je uvek baš zadnji gutljaj
Najgorči il' je to samo kod mene
Što na početku žuč se ne oseti
Nego tek do dna čaše ispijene
Slatko s početka lako te opija
U zanosu dno ti i nije misao
Slično je nešto i sa prehladom
Lepo je bilo dok si kisao
Klin sa klinom izbiti želiš
Sa drugim vinima probati raznim
A onda saznaš da isti pelin
Uvek piješ dok čašu prazniš
Prazna je čaša ljubavi moje
Molitva ostaje, sećanja bleda
Ljubavi nema, s verom se borim
Da kažem kraj još nada neda
___________________________________
___________________________________
LJUBAV
Volim je majko, ludo je volim
Prelep je kraj nje život moj
Voli me majko, ludo me voli
Ali ipak nesrećan sin je tvoj
Lepa je majko, mnogo je lepa
U srcu odavno nosim je svom
Voli me majko, ludo me voli
Al' nikad krasiti neće naš dom
Dobra je majko, mnogo je dobra
U njoj ja imam i ljubav i druga
Voli me majko, ludo me voli
Al' dušom mojom caruje tuga
Previše lepo da traje dugo
Velika ljubav, ali nije večna
Voli me majko, ludo je volim
Tužan sam, ni ona nije srećna
Dok traje majko neka, nek' traje
Al’ volje nema, jer ishod se zna
Volim je majko, ludo me voli
Ali ova ljubav zove se kazna
Borba je majko, borba velika
Al' šanse nemam u ovom ratu
Oprosti majko, oprosti Bože
Jer ludo zavoleh ženu udatu
___________________________________
___________________________________
UMOR
Ne trebaju meni tron ni kruna
Ni da sam svetitelj koji se slavi
Da punim stadione kao zvezda
Sve što mi treba je kap ljubavi
Ne sanjam blago ni suvo zlato
Ni lovorov venac na mojoj glavi
Ne treba meni priznanje svetsko
Sve što mi treba je kap ljubavi
Ne treba meni račun u banci
Ni biseri beli ni safir plavi
Ne treba meni vila s bazenom
Sve što mi treba je kap ljubavi
Ne treba meni ni manekenka
Titula ispred imena da se stavi
Ne treba meni skup automobil
Sve što mi treba je kap ljubavi
Ne treba meni čast ni ugled
Ono što nisam od mene pravi
Ne treba meni ništa prolazno
Sve što mi treba je kap ljubavi
Ne treba meni ustvari ništa
Ljubav je najmanje što me muči
A zadnji stih sam ponavljao
Samo zbog pesme, jer lepo zvuči
___________________________________
___________________________________
JEDAN
Oprosti Gospode sve grehove moje
Poslušaj suze sa Nebeskog trona
Jer nekih nisam grešan ni svestan
Možda jedan od njih upravo je ona
Oprosti Gospode sve grehove moje
I one ponovljene što već si mi praštao
Za koje se kajem, svesne i nesvesne
Oprosti i sve što sa njom sam maštao
Oprosti Gospode sve grehove moje
Jer duša je moja prema grehu laka
Iako je nestala još joj osmeh gledam
U zvezdi zalutaloj iza crnog oblaka
Oprosti Gospode sve grehove moje
Uživah ko da se od rođenja znamo
Pre no tiho nestade iza crnog oblaka
Ili sam to možda sve sanjao samo
Orosti Gospode sve grehove moje
Što i u snu još gledam tih očiju smeh
Nevinog deteta koje crnu boju voli
Pomiluj me svesnog da i san je greh
Oprosti Gospode sve grehove moje
Za koje suzama iz srca ću se kajati
Kome da pribegnem ako neću Tebi
Iako znam da isti ću ponavljati
___________________________________
___________________________________
PESNIK
Ja nisam pesnik kao Jesenjin
Koga se mora zbog škole čitati
Ja sam pesnik za čija će dela
Kasnije ljudi s ljubavlju pitati
Ja nisam pesnik ni kao Garsija
U pravo vreme rođen je - sreća
Na žalost i ja sam u školu išao
Pa čuo za njega, tuga još veća
Ja nisam pesnik ko što je Lorka
Čitati ga moraju, uz knjigu dremaju
Smišljaju kritike ko i za druge
Koje s pesmama veze nemaju
Možda je merilo kad poznati pevač
Otpeva nekog pesnika reči
Moju je tražio, al' ja nisam dao
Bora Đorđević, postoji li veći?
___________________________________
___________________________________
Knjiga je posvećena jednoj Mirjani,
jednoj Šapčanki, jednom Anđelu,
jednoj ljubavi bez kraja...
Spomenik na leto 2017,
Ljubav najveću na svetu,
(7. 7. 2017 - 21. 1. 2018.)
najlepši period moga života.
Нема коментара:
Постави коментар