Željko Kužet: Poezija

Recenzija

Poezija Željka Kužeta u zbirci pesama Živeti mrtav obeležena je jakim kontrastima. Pesnik uspeva da dovede u vezu naizgled nespojive pojmove i na takav način pruža jedan dublji smisao svojih pesama. Zato ih moramo čitati sa velikom pažnjom ukoliko želimo da prodremo u njihovu suštinu.

U prvom delu zbirke pred čitaocem se otvara čitav niz motiva kojima se stvara jedna zaokružena slika o sećanju na pesnikovu veliku ljubav. Ta ljubav nije mrtva, jer joj pesnik ne dozvoljava da iščezne, pa tako ona nastavlja da živi kroz njegova dela. Ona nema svoje granice ili, kako to sam autor smatra, granica dokle doseže njegova ljubav jeste negde iza neba, gde je prostranstvo nepregledno bez kraja.

Teme koje dominiraju u ovom delu jesu najčešće večiti spomen na dragu, bol zbog njenog odlaska, želja za njom koja ne umire, ljubav koja je večna u stihovima, iako je autor svestan da se ona neće ponoviti. U savakoj pesmi utkana su iskrena Željkova osećanja, bilo da su ona gorka i teška ili pak radosna zbog pomenute činjenice da se plamen ljubavi kao i sećanje na dragu ne gase. Takođe, autor ne zaboravlja i druge zaljubljene. On brani pravo na ljubav svih, na njihove snove i ostvarivanje želja - pravo koje je po njegovom verovanju svima nama od Boga dato.

Drugi deo zbirke posvećen je večitim temama - životu i smrti. Život je reka, kaže nam pesnik, čiju dužinu premeriti ne možemo. Ona ne prestaje, već se u ušće uliva, kao što se ni život ljudski ne gasi smrću, jer je smrt samo delić života, i to radosni. Zato se smrti ne treba bojati, već joj se veseliti.

Željko sam već u, na prvi pogled kontradiktornom, naslovu zbirke Živeti mrtav ističe suštinu pesama drugog dela - suprotstavljenost ovozemaljskog života satkanog od bola, žalosti, muke i patnje onom nebeskom, svetlom i punom svežine, koji se smrću rađa. Čovekovom smrću ne prestaje život, već nestaju samo njegove boli i rane, kao što njegovim odlaskom sa ovog sveta ne umire sećanje na njegov lik i delo. Tako pesme nastavljaju da žive uprkos pesnikovom odlasku, kao što živi i sećanje na tužnog ribara iz Željkove pesme, iako on jednoga dana misteriozno nestaje, kao što će zauvek ostati živa i sećanja na prerano upokojenu suprugu, majku, na Sinana Sakića, koji nastavljaju da postoje u Željkovim pesmama koje im je posvetio.

Milan Lukić

---------------------------------------------------

LJUBAV SE PRIČA ĆUTANEM

---------------------------------------------------

POSVETA POSLEDNJOJ LJUBAVI

Možda je ovo zadnja knjiga

Po kojoj ljudi će me se setiti

A ako nije, sve dok budem pisao

Svaku ću samo tebi posvetiti

U svakom stihu pesme moje

Tajno satkano biće tvoje ime

U svakoj reči, u svakom slovu,

U svakom naslovu i delu rime

Jer ti si razlog moga života

Nisi mi prva, peta ni srednja

Naša ljubav u pesmama živi

Ti si mi jedina i ljubav poslednja

Svaku ću pesmu tebi da posvetim

Nebitno o čemu govorila ona

I biće tako sve dok budem pisao,

Dok kraj ne oglase crkvena zvonaI

___________________________________

TAJNA GRANICE LJUBAVI

Pogledaj, pogledaj u nebo

tu je granica, nešto češ da vidiš,

ali nećeš znati šta.

Nije ni važno, možeš da vidiš

ono što poželiš.

Neku lepu baštu

prepunu šarenih cvetova,

dva goluba koji se ljube u letu...

A možda je dosadna slika

monotona, ništa ne vidiš,

samo nebo koje si

hiljadama puta videla.

Jesi li se ikada zapitala

šta je iza njega, šta je to

što nebo neda da vidiš?

Tamo je prostranstvo

nepregledno bez kraja,

a iza njega linija

do koje volim te.

___________________________________

KAD BI SE LJUBAV BIRALA

Ja nemam snage više da dišem

Ja nemam snage ni da se molim

Ali Bog zna da jednu želju imam:

Želim kraj sebe ženu koju volim

Ja nemam snage više da plačem

Ja nemam snage ni da govorim

Ko bolesnik samo jednu želju imam:

Želim kraj sebe ženu koju volim

Ja nemam snage ni lek da pijem

Ja nemam snage da osetim boli

Ko na smrt osuđenik jednu želju imam:

Želim kraj sebe ženu koju volim

Ja nemam snage više da živim

Ja nemam snage da se borim

Ko prorok znam da nikada neću imati

Ženu kraj koje spoznah šta znači: “Volim”

___________________________________

PRAVE LJUBAVI ZAUVEK ŽIVE

Dok živim pamtiću nebo u očima

Zaljubljen pogled malene srne

Drhtanje tela, žene što me voli

Kad upletem prste u kose crne

Do groba pamtiću tog leta noći

I ljubav iskrenu janjeta nevinog

Jezu kroz telo, žene što me voli

Kad bih se dotakao tela njenog

Dok živim pamtiću nebo u očima

Prvi sam koga je volela ikada

Te usne malo slađe od meda

Na svojim osećam još i sada

Do groba pamtiću tog leta noći

Kad mi je večnu ljubav obećala

I kada umremo živeće istina:

Bio sam prvi kome je pripala

___________________________________

LJUBAV NEKADA SAMO LEPO ZVUČI

Kako da zaboravim nesreću svoju

Hoće li ikada da zaceli mi rana

Kako da zbrišem sećanje zauvek

Noć drugog dana svetoga Jovana

Kako da zaboravim ubistvo sreće

Tu najcrnju noć života moga

Molim te Gospode izbriši sećanja

Na drugi dan slave krstitelja Tvoga

Kako da zaboravim sreće svoje kraj

Noć kad ubiše nevinu pticu u letu

Na drugi dan slave Jovana Preteče

Zabraniše ljubav najveću na svetu

Te noći nož je posred srce zaboden

Gorkim suzama lica su kvašena

I tek procvetali pupoljak zgažen

Sjajnija od Danice zvezda ugašena

___________________________________

KAD LJUBAV POSTANE USPOMENA

Uspomene ubijaju kao dvosekli mač.

Obala Save, pristanište.

Prvi put sam tu.

Obavio sam joj ruke oko struka,

pripijeni jedno uz drugo

gledali smo vodu i ćutali.

Prvi zagrljaj.

Telo joj je zadrhtalo,

naježila se od dodira.

Svako u svojim mislima

nemo je posmatrao vodu,

koja lagano teče ka ušću.

Ta tišina, to ćutanje govorilo je više

od hiljade reči što bi rekle.

To ćutanje jasno je opisalo

naša osećanja i naše želje,

koje ne bi niko znao opisati rečima.

Ne želje.

Imali smo jednu želju oboje.

___________________________________

LJUBAV SE U SRCU ČUVA

Nedaj da jesenje kiše dosadne

Saperu najlepše uspomene

Nedaj da zima ohladi srce

U kojem zauvek čuvaš mene

Nedaj da vetar prolećni s planine

Sve ono lepo u nezaborav oduva

Nedaj da vrelo sunce letnje

Istopi ono što u srcu se čuva

Nedaj da vreme učini svoje

Jer kad mu nedaš ono nije lek

Nedaj da zabranjena ljubav umre

Nek živi u srcu tvom zauvek

Nedaj da neki drugi čovek

Kraj koga ćeš da živiš, a biti sama

Potisne to što u srcu svom čuvaš

A večno će da živi u mojim pesmama

___________________________________

LOGIKU LJUBAV NE POZNAJE

Ostalo je tamo negde daleko,

a tako blizu sve što želim.

Zbunjeno gledam u prazno.

Ostalo je, a ja nisam otišao,

tu sam gde sam bio.

Toliko daleko da ne mogu

da je dodirnem, da je stegnem

u zagrljaj, upletem prste u kosu...

A toliko blizu, da joj čujem

korake, osetim miris njene kože,

dah na vratu...

Šta se dešava?

Kako ne mogu da dodirnem

nešto što je tu pored mene, u meni,

u svakom predmetu kojeg se mašim?

Otkud ja ovde, a nisam nigde krenuo,

otkud je ona ostala, a ja nigde otišao nisam?

Otkud bol u srcu koje nemam,

kako mene boli nešto što je njeno?

___________________________________

LJUBAV POSLE LJUBAVI

Ako zaspim zauvek zbog nje

Ona da zna - to ne bih želeo

Ne plači sejo rođena, molim te

Ionako sam bez nje mrtav živeo

Ako sazna, želju neka mi ispuni:

Oprost mi da i sebe ne krivi.

Za moj odlazak sejo ne kuni je

Život je pred njom, nek srećna živi

Znaš da me sejo silno volela,

Voli me i sad, to dobro znam,

Ali snage za borbu meni je nestalo

I morao sam da se predam

Ona je sejo sve što sam želeo

Nijednoj drugoj nisam dao priliku

Između života bez nje i ovoga

Ja nisam video nikakvu razliku

___________________________________

LJUBAV NEMA POČETAK I KRAJ

Ne, ne želim,

zaista ne želim da napišem pesmu,

prozu niti priču,

da je ulepšavam metaforama,

setnim mislima i sećanjima,

da izazivam jezu, smeh ili suze,

niti bilo kako da menjam

nečije raspoloženje dok čita tekst

koji bih trebao nazvati pesmom,

trebao ili mogao,

sve jedno, nije bitno,

tako što će u delu ili čitavoj pesmi

pronaći sebe i poistovetiti se

misleći da je pisana baš za njega

i da opisuje njegov deo života

koji želi da zaboravi

ili koga se rado seća,

nego želim da u jednoj rečenici kažem

da je još volim kao prvog dana.

___________________________________

LJUBAV POSLE SMRTI

Jednom ću da spustim roletne

U sobi zavladaće tama

Više ih dizati neću ni znati

Da li je srećna ili živi sama

Jednom ću da sklopim oči

I više ih neću moći otvarati

Da li je srećna ili živi sama

Nikad od tamo neću saznati

Jednom ću da krenem na put

Da li je srećna ili živi sama

Neću znati, put je jednosmeran

Tako je Gospod odredio nama

Da li je srećna ili živi sama

Neću znati kakva je istina

Jednom kad stanovnik postanem

Mesta gde vlada večna tišina

___________________________________

NISU LJUBAVI SVE ISTE

Svi imamo pravo na ljubav

Neko da je srećan, da ga neko voli

Nekome da mu donosi radost

Nekome patnje, čemer i boli

Svi imamo pravo na ljubav

To nam je od Boga svima dato

Nekome da ga vine u nebesa

Nekome da ga zakopa u blato

Svi imamo pravo na ljubav

Ali je ne gledamo očima istim

Neko s rečima da nekog voli

A neko zaista sa srcem čistim

Svi imamo pravo na ljubav

Neko da je živi, da ostvari snove

Neko da je sanja do kraja života

Svima drugačija - a isto se zove

___________________________________

LJUBAV, VERA, NADA

Dan za danom, bol za bolom

Ljubavi nema, čežnja sve veća

Neka se nikome ne desi što meni

Neka sve zaljubljene prati večna sreća

Dan za danom, suza za suzom

Vere nema, uvela je mladost

Neka se nikome ne desi što meni

Neka sve zaljubljene prati samo radost

Dan za danom, tuga za tugom

Nade nema, život se gasi

Neka se nikome ne desi što meni

Neka sve zaljubljene samo osmeh krasi

Ljubav je moja podmuklo ubijena

Veru u vaskrsenje sam izgubio

Nada je ona što poslednja umire

A ja sam moju davno sahranio

___________________________________

KADGOD SE O LJUBAVI DRUGAČIJE PEVALO

Poslao sam pismo po golubu belom

da ga odnese ženi koju volim

i napisao najlepše reči

o našoj ljubavi i najružnije ali istinite

o tome kako se osećam bez nje.

Golub će odneti pismo,

ali da li će odgovor stići?

Možda neće znati ko joj piše,

možda me se i ne seća

a nepoznatima ne odgovara.

Ali ja čekam i nadam se

Ne zato što je tako najbolje,

nego drugoga izbora nemam.

A onda se naknadno setih:

Pa ja golubu nisam dao adresu!

Na čiji prozor će sleteti i pismo predati?

A i ako dobijem odgovor, ostaje pitanje:

Od koga je i kome je upućeno

pismo koje će doneti?

___________________________________

LJUBAV NEMA RIKVERC

Da li se vetar poigrava sa listom

ili se opali list igra na vetru

jednako je važno

koliko i moj život

u kome od života ima samo ime.

Da li Sava ljubi obalu

ili obala ljubi Savu

isto je pitanje, potpuno nevažno,

znam ko ne ljubi me i koga ne ljubim

a Pakao taj životom moram zvati.

Igrao se list na vetru ili vetar s njim,

trajati dugo neće igra, list će ipak pasti.

Ljubila Sava obalu

ili obala ljubila Savu, nebitno je

ionako poljubac će biti jedan i kratak

jer Sava nikada

uzvodno poteći neće

i nikad više ista voda

ljubiti istu obalu.

___________________________________

LJUBAV I SMRT SU SINONIMI

Nikad mi više osmeh

lice neće ukrasiti, srce zaigrati od sreće

ili telo zadrhtati od zadovoljstva.

Na gavrane što lete uvek

iznad moje glave

odavno ne obraćam pažnju.

Nikad mi lice tugu neće otkriti,

ni suze obraze kvasiti.

Nesanica postaće

nepoznanica u rečniku mom,

a na priče o meni sam davno oguglao.

Nikad mi više molitva pomoći neće,

jer je čitam tek da bih čitao,

a Bog daje po srcu a ne po rečima.

Ništa me ne može iznenaditi,

rastužiti ili obradovati.

Za to su potrebna osećanja.

A da bi čovek imao osećanja,

mora da bude živ.

___________________________________

PRAŠTANJE JE MERILO LJUBAVI

Gledam tvoju sliku dok grudi stežu sećanja,

oči koje su me grejale,

usne koje su me ljubile i šaputale,

obraze koje si naslanjala na moj vrat,

ruke koje su me grlile i stezale...

Gledam i opraštam ti:

Sve poljupce koje mi nisi dala,

sva putovanja na koja nismo otišli,

sve kafiće koje nismo obišli,

sve zagrljaje koje nismo osetili...

Tugujem kao lane koje beži pred tigrom

ne znajući da je to smrtonosan beg

i da neće dugo trajati.

Svako godišnje doba, svaki mesec

svaki dan, sat, trenutak,

svaki predmet ima nešto tvoje

i podseća na tebe, nas.

Lepota ljubavi obostrane, neprolazne.

Nešto lepo i čisto.

___________________________________

ČUDNA SILA JE LJUBAV

Crveni karanfil u snegu sleđen

Nekom ponešen ali suđen nije

Nemo podseća na ljubav neku

Govoriti ne ume pa tajnu krije

Nisu sve ljubavi ljubavi prave

Ponekad samo jedno baš voli

Smrznuti karanfil o tom svedoči

Da ljubav ume nekad da boli

Ima i ljubavi kad oboje vole

Uživaju u lepoti i njenoj sreći

A onda iznenada i niotkuda

Pojavi se neko, suvišan, treći

A ima i onih kad niko ne voli

A srećno žive i večno traju

Za sreću ljubav potrebna nije

Nešto ih veže, a šta - oni znaju

___________________________________

KAD NE PREPOZNAŠ LJUBAV

Gledala me je dugo, sa čudnim izrazom lica

koji je ličio na blagi osmeh

i očima iz kojih je nešto zračilo

poput prolećnog povetarca.

Pogledao sam više puta, nije mi bila poznata,

a ona nije skretala pogled, niti je menjala

položaj usana koji bi se mogao

opisati kao osmeh, nije prilazila a ja sam

možda i želeo ali sam bio zbunjen,

zatečen ili već nešto slično.

Čekao sam nešto, šta ne znam ni sam,

da li da mi priđe i kaže ko je ili da skrene

taj pogled koji je izazivao u meni čudna,

neopisiva ali ne i neugodna osećanja.

Jednog momenta, izgovorila je moje ime tiho

i otišla. Gledao sam za njom nem, okrenula se

u jednom trenutku kratko i nestala.

Nikada je više nisam video ni saznao ko je bila.

Ali ni zaboravio.

___________________________________

ĐURĐICI S LJUBAVLJU

Samo je ona uvek uz mene

Samo me ona uvek razumela

Kad god bih neki problem imao

Kad bi me neka tuga obuzela

Samo je ona uvek uz mene

Samo me ona uvek razumela

I pored toga što nismo zajedno

Voli me i sad ko što me volela

Samo je ona uvek uz mene

A da li sam ja njoj dovoljno pružio

Kad god mi treba tu je za mene

Ne pita nikad da li sam zaslužio

Samo je ona uvek uz mene

Zauzvrat ne traži ništa da dam

Hvala ti Gospode na daru ovom

Lepo je znati da nikad nisi sam

___________________________________

LJUBAV NE ZNA ZA GODINE

Svakog ću dana da se molim

Za zdravlje, osmeh i radost tvoju

Moliću Boga da samo za tebe

Dugi docrta još jednu boju

Svakog ću dana da se molim

Iskrenom dušom i srca čista

Moliću Boga da samo za tebe

Na nebu još jedno sunce zablista

Svakog ću dana da se molim

S imenom tvojim u molitvama

Moliću Boga da samo za tebe

Zvezda Danica ne bude sama

Svakog ću dana da se molim

I suznim očima paliću sveće

Moliću Boga da samo za tebe

Stvori nešto srećnije od sreće

___________________________________

LJUBAV SE NE MOŽE ISPRIČATI

Kada bih hteo da se vidimo

Uz kafu nakon vremena dugoga

Da li bi pristala ili ipak poželela

Takav poziv od nekog drugoga

Razloga za susret ponovni ima

Nedorečenog ostalo mnogo je toga

Ili bi radije drugu priču poželela

Veseliju u društvu nekoga drugoga

Možda smo rekli sve što smo imali

I dosta ti je ponavljanja moga

Pa bi ipak poželela o bilo čemu

Priču uz osmeh nekog drugoga

Ili je ipak odgovor sasvim treći

Neiskren zbog lažnog ponosa tvoga

Da kafu pijemo ali bez mene

Da pričaš meni a gledaš drugoga

___________________________________

ISKRENA LJUBAV PRAŠTA SVE GLUPOSTI

Nedaj me seko

Nedaj brata svoga

Nedaj me sejo mila

Brata jedinoga

Zagrli me seko

Majku mi zameni

Zagrli me sejo mila

Biće lakše meni

Prihvati me seko

Daj mi snage malo

Prihvati me sejo mila

Suza je nestalo

Uteši me seko

Tvoje reči znače

Uteši me sejo mila

Nedaj mi da plačem

___________________________________

MNOŽINA ZA LJUBAV NE POSTOJI

Sanjaš li nekad naš prvi susret

Sećaš li se osećaja tog

Kada su srca htela da iskoče

Predivnog dana prolećnog

Sanjaš li nekad naš drugi susret

Sećaš li se kako lice mi je sjalo

A oči moje tog letnjeg dana

Služile su ti kao ogledalo

Sanjaš li nekad naših sto susreta

Sreće na licu, uzavrele krvi

Sa istim žarom, željom i ljubavi

Kao da je svaki bio prvi

Sanjaš li nekad naš zadnji susret

Kojeg mislismo nikad neće biti

Ili se srećna pored drugog budiš

Pa ne moraš o ničemu sniti

___________________________________

POSLE LJUBAVI OPET LJUBAV

Reke se žubor ne čuje

Rana sve više peče

Duga je boje izgubila

Ali život dalje teče

Ptica je poj umukao

Crnje je svako veče

Heroj je bitku izgubio

Ali život dalje teče

Zvezda je jedna pala

Sa crkve zvona ne ječe

Sunce je sjaj izgubilo

Ali život dalje teče

Prolećno cveće ne cveta

“Volim te” na kraju mu reče

Jedinu ljubav je izgubila

Ali život dalje teče

---------------------------------------------------

POSLE LUBAVI OPET LJUBAV

---------------------------------------------------

PLAKAĆE BREZE U SENCI BOROVA

I posle mene sunce sijaće

Padaće kiše, snegovi vejati

Lepa reč uvek svima prijaće

Tužni plakaće, srećni se smejati

I bez mene svitaće zore

Mesec će noćni fenjer ostati

Reka slatku vodu, a slanu more

Budale neće pametnim postati

I kada zaspim dublje od sna

Klipove će na Ju Tjubu gledati

Pijanci ispijaće čaše do dna

Psi koji laju neće ujedati

Jedino još lepih pesama će faliti

Onda kad zauvek prestanem disati

Neće se moći lepotom hvaliti

Jer neće ih imati ko napisati

___________________________________

KAMENĆE NEMO SVEDOČITI

I kada odem kada me ne bude

Ja biću uvek negde tu s vama

Možda mi nećete paliti sveće

Ali plakaćete sa mojim pesmama

I kada budem sa one strane

Gde, kažu, vlada večna tama

Možda me videti i čuti nećete

Ali smejaćete se s mojim pesmama

I kada svi me zaboravu predate

Ja neću biti slika bez rama

Možda mi cveće nećete saditi

Ali radovaćete se s mojim pesmama

I kada budem u paklu goreo

Ili s desne strane Boga u Raju

I dole s vama ja ću još živeti

Jer pesme moje da umrem nedaju

___________________________________

USAMLJEN VOJNIK U JATU KONDORA

Mrkla se noć nad gradom spustila

Ja sedim sam i pesme pišem

Cigaretu palim jednu od drugu

Od dima u sobi jedva dišem

Vikend je a ja nikada ne izlazim

A zima, ne mogu prozor da otvorim

Usamljen živim pa mi pesma jedina

S kime mogu malo da prozborim

Ali prazan papir problem je mali

I dim od koga ne mogu da dišem

Da bih se s pesmom mojom družio

Ja moram najpre da je napišem

Brzo ja to svršim, ide mi od ruke

Pisanjem zaboravim samoću i tugu

A kad je završim umesto da pričamo

Mahinalno krenem da pišem drugu

___________________________________

KRALJ BEZ KRUNE

U čemu je razlika počesto se pitam

Između bele svadbe i crne sahrane

Osim što na sahranu nikoga ne zoveš

A za svadbu odrediš one odabrane

Jede se i pije za pokoj ili sreću

Ljudi tek kad stignu prilagode lica

Pevanje ne fali sa razlikom jednom

Ovde peva pop, a tamo pevačica

Na sahrani ne plačeš, Bog je tako hteo

A na svadbi treba drugom da se raduješ

Ni usnulog ni mladoženju, već domaćine tražiš

"Čestitam" ili "saučešće", ljubiš se i rukuješ

I jedva čekaš kad će sve to da završi

Pa da lepo kreneš opušteno kući

Jer ili kravata steže ili crno ne voliš

Da se možeš u normalno odelo obući

___________________________________

ŽIVOT JE LEP JE POKLON

Čekam dan da pođem na mesto

Gde nema tuge, boli ni žalosti

Teško je mrtav biti a živeti

Dane provoditi bez nade i radosti

Čekam da pođem na mesta svežine

Na mesta svetla, mesta prozračna

Sve nade moje davno sahranih

Sva podneva moja tamna su i mračna

Čekam da pođem, a red se ne zna

Tu spoznaju Bog nam nije poklonio

Čekajući, za oprost grehova molim

Da bi me Gospod tamo nastanio

Čekam da pođem na to mesto

Neizmerno se radujem tome danu

Jer ovo što životom moram da zovem

Ne bih poželeo najvećem dušmanu

___________________________________

VESELA UDOVICA SA CVETOM U KOSI

Umreti se mora, ali ako umreš star

To i nije događaj baš nešto naročiti

Primiće to kao i svaku drugu novost

A na sahrani baš oni što moraju će biti

A dok tu noć budu sedeli kod tebe

Tamo gde ležiš neće baš svi ni otići

Sedeće negde, pričati, znam iz iskustva

I tako će čak vicevi i smeh na red stići

Život je kratak, treba ga proživeti

Ne kažem da je umreti baš neka sreća

Ali pošto umreti se mora umri što mlađi

Duže te pominju, a sahrana tužnija i veća

Sad baš na kraju pesme slučajno skontah

Nisam je trebao pisati i osetljivu temu dirati

Jer smrt je događaj života tvoga za koji

Bog nije dao da možeš mesto i vreme birati

___________________________________

VODA SA PRESAHLOG IZVORA

Pomišljaj na smrt čoveče

Jer život je čudna reka

Ma kako i čime plovio

Ona te na ušću čeka

Na mapi ucrtana nije

Dužinu ne možeš otkriti

Vesla ni kormilo nemaš

Ka ušću moraš ploviti

Razmišljaj svakoga dana

Kakav ćeš život voditi

Ta reka može brzak postati

A ti na ušću već sutra biti

Nedaj da zbuni te i omete

Crne misli po glavi mota

Živi dok živiš i ne brini se

Smrt je samo delić života

___________________________________

KIŠOBRAN TAJNU ČUVA NAJBOLJE

Zeleni se livada, na njoj pase krava

Čuva je devojčica, lepotica prava

Oči su joj zelene, a kosa joj plava

Suknjica prozirna jer fali postava

Kravu je zavezala gde je sveža trava

Malo je prilegla al' neće da spava

Zadnja joj je godina, fakultet svršava

Ponela je knjigu pa se preslišava

Ptičice pevaju, tiho teče Sava

Devojku zapazi momče sa svog splava

Odjednom devojčicu obuzela strava

Jer ugleda da joj se mladić približava

Šta li će da traži, sledi li rasprava

Ružnih misli devojci prepuna je glava

Mladić lepo priđe, kulturnoga stava

U goste je pozvao, sutra mu je slava

Zbunila se devojka ko da je poplava

Kulturni mladići retka su pojava

Šta li je odlučila studentkinja prava

Gleadjući mladića dok se udaljava

___________________________________

MAJMUNI NE VOLE ZOOLOŠKI VRT

Ne brine me zalazak sunca

I noćna tama, zora će svanuti

I opet isto kao i svakoga dana

Sunce sa istoka opet će granuti

Ne brine me zatvoren dućan

Ni tužna vrba neće me smoriti

Jer tužna nije, tako se zove

A dućan će se opet otvoriti

Ne brine me crveno svetlo

Država i zakonodavtsvo njeno

Proći će mandat, doći će drugi

A svetlo biće opet zeleno

Brinu me raskršća života moga

I odluka kojim putem ću da hodim

Jer tu, na žalost, ponovo nema

Nikada neću opet da se rodim

___________________________________

PROŠAO SAM ISPOD DUGE

Moj grob neće biti taman i hladan,

ukrašen cvećem gde gore sveće,

biće obasjan lepotom života

i ugrejan toplinom ljubavi prema ljudima.

Na njega neće niko dolaziti i kukati

jer to mesto biće mesto radosti.

Jer kad umrem ja ću još življi postati,

pre nego što me zakopate rasuću duh svoj

u sve prisutne i živeti u svima vama,

u stotinama života. A to što ćete mojim

grobom zvati biće skladište uspomena.

Lepotu života ćete poneti i širiti a sa njom i mene.

Ustvari, zašto o smrti govorim

kad smrt ne postoji i umreti neću,

vi je zovite kako vama odgovara,

smrt vas oslobađa mnogih muka i obaveza,

pa ako je već krajem nazivate, radujte joj se.

Ja sam već besmrtan u vama

sa mojim pesmama.

___________________________________

PARAVAN NIJE PROVIDAN

Retka je devojka bila, prelepa

Srce je imala veliko, čisto

I on je bio lep, zgodan mladić

Voleo je ko i ona njega isto

Svaki su minut skupa provodili

Bili su vezani velikom ljubavi

Sve do kobnog momenta onog

Kad nesreća sve lepo zaustavi

Od tada više dolazio nije ni zvao

A ona život u kolicima nastavi

Svaki se dan raspituje o njemu

Sećanja ostaše od velike ljubavi

Saznala je da se oženio ubrzo

Dok on o njoj ništa nije znao

Ona ga je i dalje isto volela

Čula je da je ćerkici njeno ime dao

___________________________________

TAJNA CRVENE RUŽE

Kamena ploča s imenom i godinom

Klasičan opis, na groblju, spomenika

Imena ožalošćenih zlatnim slovima

I mladog čoveka uokvirena slika

S jedne strane sveće poluizgorele

A buket svežih, crvenih ruža sa druge

Normalan prizor ko na svakom groblju

Dolaze ljudi i odlaze, blaže svoje tuge

Neki je spomenik i zapušten malo

A ovaj uredan, svaki dan sveže ruže

Mlad čovek pa i to normalno deluje

Ali ipak o njemu neke priče kruže

Nije rodbina, a oženjen nije bio

Devojku nemaše u času nesreće

I nikad video niko ni saznao nije

Ko svakog dana ostavlja cveće

___________________________________

BUDUĆNOST PRIPADA BOGU

Ženi su tužnu vest saopštili

Dok je sa sinom malim spavala

Ostatak života je njemu posvetila

Nikad se više nije udavala

Sama je gajila dete bez oca

Nedavši sebi da posustane

Jedini cilj u životu je imala

Da čedo njeno čovek postane

Godine prođoše, dete je stasalo

Uzoran momak, za primer je bio

I iznad svega voleo majku

A ona srećna, trud se isplatio

Jednoga dana na stolu pismo

Od sina koje je majci ostavio

"Otići moram...", ali ne napisa gde

I nikada više nije se javio

___________________________________

DAVATI MORAŠ AKO MISLIŠ DA IMAŠ

Ribar je nasmejan svakoga jutra

Sa mrežom na brodić odlazio

Bacao mrežu ali ne zbog ulova

Već da bi od ljudi suze sakrio

Nikad je nije preboleti mogao

Nesrećna sudbina ljubav mu uze

Utehu ribar ovde je našao

Jer nije hteo da vide mu suze

Omiljen beše u gradiću ovom

Od prvog dana kad se doselio

Idući kući kasno popodne

Ribu bi prolaznicima podelio

A onda jedne večeri obične

Ribar se s broda vratio nije

Da li je u drugi grad preselio

Ili tajnu morska dubina krije

___________________________________

RADOST I TUGU TANKA NIT DELI

Svatovi veseli, ona u belom

Sjaj iz očiju probija kroz veo

On osmeh s lica ni sekund ne skida

Njegova je žena koju žele život ceo

Pre pola sata mladi su ljudi

Dočekali tren godinama sanjan

Pred Bogom i ljudima obećavši

Do groba zajedništvo sa onim: "Da"

Kum vadi pištolj, slavlje veliča

Puca u vazduh, ne napamet

Kuma u venčanici udovica posta

Nije računao kum na rikošet

Sudbina, nesreća, Božja volja

Mladoženja leži, nikad svadba kraća

U jednom trenu "Svečani ručak"

Kum nehotice prekrsti u: "Daća”

___________________________________

LAŽ SATKANA ISTINOM

Starica pognuta sva u crnom

Išibana životom smežurane kože

Kroz groblje ide lagano, sporo

I ponavlja reči: "Pomozi Bože"

Kraj jednog groba staje, krst ljubi

Molitvu tiho izgovori pa se prekrsti

Poljubi krst i pre nego što pođe

Na grob jednu crvenu ružu spusti

"Pomozi Bože" - ponavlja starica

Ka drugom grobu kad se uputila

A kad je krenula prekrstivši se

Na ovaj grob beli je cvet spustila

Starica pognuta sva u crnom

Išibana životom smežurane kože

Napušta groblje lagano, sporo

Ponavlja reči: "Oprosti im Bože”

___________________________________

SVI SMO ROĐENI ISTI

Svi smo svedoci, mada ružno zvuči

Da nakon smrti nekog nam bliskog

Nakon nekog vremena nastavimo

Normalan život bez tog nekog istog

Ne treba samu smrt shvatati crno

Treba je prihvatiti s delom radosti

Jer život pre smrti delić je večnog

Crno odelo je samo simvol žalosti

Kao što reka na ušću nije nestala

Nego teče dalje sa rekom novom

Tako smo i mi samo prolaznici

Ka večnom, na zemlji životu ovom

Smrt ne predstavlja nikakav kraj

Ona samo menja življenja nam sliku

Smrt je prelazak i nastavak života

Večnog ali u drugačijem obliku

___________________________________

GLEDAJ SVET ONAKVIM KAKVIM ŽELIŠ DA GA VIDIŠ

Išla je za njim dok sneg je bio

Pratila ga, gazila u stope njegove

Pričali nisu jer mećava je bila

Pa ne bi čuli šta jedno drugom govore

Prolećno cveće zajedno su brali

On je uvek lepše nalazio cvetove

Pričali nisu jer udaljeni su bili

Pa ne bi čuli šta jedno drugom govore

Leti na more zajedno su išli

Kafiće su uvek obilazili nove

Pričali nisu jer glasna je muzika

Pa ne bi čuli šta jedno drugom govore

Jesen je došla, sa njom i kiše

A njoj svaki dan sve gori i gori

Pričala nije jer on ne postoji

Pa nema ko da čuje šta ona govori

___________________________________

ZLATO NE DONOSI SREĆU

Jedna je žena skladno živela

U braku s čovekom, to svi su znali

Sa dva sina i ćerkicom malom

Sve što bi poželeli odmah bi imali

Bio je uzoran domaćin, čestit

I ona verna bila je njemu

Decu su predivnu oni odgojili

Slagali su se baš u svemu

Poverenje temelj uspeha je bio

I ljubav koju je prema njoj imao

Za puteve njegove nije znala

Istu slobodu i on njoj je dao

Tajnu je žena u srcu nosila

Nije baš sve kraj njega imala

I svakog dana na groblje odlazila

Da poljubi mesto gde ljubav joj spava

___________________________________

MIRIS TAMJANA U POLJU ŽITA

Ne diraj juče jer to je bilo

A ne vraća se ono što je prošlo

Ne diraj sutra, to pripada Bogu

Ne pričaj o onom što nije ni došlo

"Da sam znao, to ne bi bilo"

Opravdanje je samo i vrlo često

A samim tim ustvari sebi kažeš

To što je prošlo gde mu je mesto

"Od sutra okrećem novi list"

Ne možeš tako odlaganjem da sudiš

Jer ko je ili šta tvoja garancija

Da ćeš se sutra uopšte da probudiš

A sad se vrati na prvu strofu

Pročitaj je još jednom ali naglas

Juče je prošlo, za sutra ne znaš

Zato novi list okreni danas

___________________________________

SAN JE DOKAZ DA SMO SPAVALI

Ljubila ga strasno srećna pored reke

Uz tihi žubor vode i malih ptica poj

Nije ga puštala ni jednog trenutka

Sve jače stezala u zagrljaj ga svoj

Srce mu je dala, telo, dušu, život

Sva mu se predala, nije se kajala

Volela ga silno baš ko i on nju

Svoje usne od njegovih nije odvajala

Sigurnom se osećala u zagrljaju tom

Zagrljaju čoveka koga srećnim čini

Voleo je mnogo i presrećan bio

Jer na svetu za nju bio je jedini

A onda je krenula, ali ne sa njim

Kao svakog dana po stazi umornoj

Jer je buka probudila i prekinula san

Da mu sliku poljubi na steni mramornoj

___________________________________

KAD SLEPI POGLEDAJU U NOĆ

Žena je tiho koračala s crvenom ružom u ruci

Pognute glave sama s tugom, pogleda snena

I tako svakoga dana u baštu šarenu odlazi

U baštu onu u koju seju se najlepša semena

Žena je bila daleko kad njeno seme je sejano

Nikome pričala nije da tugu osmehom skriva

Ponos joj nije dao vlastitu grešku da prizna

Za setvu ovu tužnu isključivo da ona je kriva

Žena je tužno stajala s crvenom ružom u ruci

Ponos je nestao davno, kajanje više ne krije

Nad svežu humku stane ali cvet na nju ne stavlja

Svakoga dana dođe da suzama zemlju zalije

Žena je nemo krenula s crvenom ružom u ruci

Napušta bašta šarenu u kojoj sveće ne pali

Zaliveno seme će niknuti, lažnom nadom se teši

Možda baš sada grobari nisu duboko kopali

___________________________________

RAZLIKE SU ISTE ZA SVE

Kome se spava kad proleće se budi

Kome se peva kad sahranjuje majku

Ko za svoja nedela samog sebe sudi

Ko od života svoga ne sanja bajku

Kome se šeta kad grize ciča zima

Kome se ljubi nekog koga ne voli

Ko se ljuti kad drage poklone prima

Ko je srećan kad grudi razdiru mu boli

Kome se pljuje na nekog bliskog svoga

Kome se pije sa mutnoga izvora voda

Ko se moli a vernik nije, ne veruje u Boga

Ko se trudi da tajne svoje bilo kome oda

Kome se radi kad su neradni dani

Kome se sprema uredna soba i čisti

Ko svoju bebu ne mazi, presvlači i hrani

Ko pesmu ne konta: U svemu svi smo isti

___________________________________

NESREĆA NE BIRA MESTO I VREME

U crnoj noći na jednom prozoru

Svetlo je gorelo dok selo spava

Devojka plače sa slikom u ruci

Dragog joj zauvek pokrila trava

Na stolu vaza s uvelim cvećem

Nisu ga održale njezine suze

Devojka tako svaku noć provodi

Otkad joj najdražeg sudbina uze

S buketom cveća mladić je žurio

A ona čekala najdražeg gosta

Ali škripa guma spreči mladića

A buket na vrelom asfaltu osta

Život je surov, ali teče dalje

Vremenom zarašće rana njena

Doći će drugi, živeti se mora

Zato i postoji reč: Uspomena

___________________________________

PONEKAD PRIČAMO DA NE BISMO ĆUTALI

Svako ima nekog koga voli

Za koga bi desnu ruku dao.

A šta bi bilo da je voljeni zatraži

Da li bi desnicu voljenik sekao?

Svako ima nekog koga voli

Za koga bi i život svoj dao.

A šta bi bilo da ga voljeni zatraži

Da li bi voljenik u sebe pucao?

Svako ima nekog koga voli

Za koga bi sve na svetu dao.

A šta bi bilo da nešto voljeni traži

Da li bi voljenik to nešto imao?

Svako ima nekog koga voli

Po logici i vi ste nekome taj neko.

I da li ste dobili kad ste zatražili

Svaka čast svakom, ali ne bih rek'o.

___________________________________

JEDINA KOJA ME VOLELA

Mnogo je žena ostavilo mene

Nijednu nisam molio ni vratio

Neke su rekle, neke samo nestale

Svakoj sam praštao i kad sam patio

Mnoge sam žene i ja ostavio

Prihvatao nisam da bi se vratile

Nekoj sam rekao, neka shvatila sama

Neke su oprostile i kada su patile

Mnogo je žena prošlo kroz moj život

Neke bezveze, nekim bejah drag

Mnogih se ne sećam, ni ime ne pamtim

Neke su ostavile poneki trag

Kao i svakog i mene je smirila

Drugačija od svih, ona prava

Sad živim sam jer Gospod odluči

Da mlada večnim snom spava

___________________________________

IMAM SVE OSIM NJE A ONA JE SVE

Bilo je teško, bilo je svakako

O lepšim danima uvek se snilo

I kad su došli, tada sam shvatio

Da onda mnogo lepše je bilo

Na ivici bede, rubu siromaštva

Nje se imalo, štedelo, želelo

Sad kad imam sve, shvatio sam

Da ono mnogo više je vredelo

Sad mi je skoro svaki dan isti

Nešto što poželim, kupim i tu je

Ne čekam tetku, ujaka, strica...

I nema šta da me obraduje

Sa malo novca srećan sam bio

Sad kad ga imam srce tuga slama

Ne može, na žalost, sve da se kupi

Nijednu ženu ne zovem: Mama

___________________________________

MOLITVA ZA OPROST PONOVLJENOG GREHA

I opet nakon ponovljenog greha

U koji hotimično ja se vraćam

I opet evo po ko zna koji put

Tebi se Gospode za pomoć obraćam

Nadam se Preblagi, uzdanico moja

Jer voliš ljude i uvek ćeš voleti

Ali se bojim zbog ponovljenog greha

Tvoj gnev ne bih mogao podneti

Kome ću drugom ako neću Tebi

A blud je moja sve veća i grđa

Svestan, ali s nadom Tebi se vraćam

Zbog ljubavi Tvoje i Tvog milosrđa

Zato se ponovo Gospode molim

Ponizno stojim i suze ronim

Tebi sa bespočetnim Ocem Tvojim

I Duhom svetim i životvornim

___________________________________

MOLITVA SVETOM GEORGIJU

Pred tvojom ikonom s Krstom u ruci

Molitvu čitam i suze lijem

Kajem se iskreno greha svestan

Moli se za me sveti Georgije

Čisto je srce ali misli bludne

Greha se stidim ali ga ne krijem

Za oprost svesnih i nesvesnih

Moli se za me sveti Georgije

Kajanjem Gospod nek prazni čašu

Gorčine koju ne želim da pijem

Iz srca moja molitva stiže

Moli se za me sveti Georgije

Moli se za me zaštitniče moj

Za kajanje nikada kasno nije

Bliži si Bogu, čuje je te bolje

Moli se za me sveti Georgije

___________________________________

NAJOPASNIJA ZVERKA NA SVETU

Luta kao džukela, radi kao konj

Ćuti kao riba, sikće kao zmija

Spor kao puž, tvrdoglav ko magarac

Jede kao svinja, lukav kao lija

Vredan kao mrav, uporan ko mazga

Umiljat ko janje, rije kao krtica

Crn kao gavran, skače kao majmun

Brz kao zec, miran kao bubica

Peva kao slavuj, buljav kao sova

Smrdi kao tvor, pije kao smuk

Dosadan ko buva, ljut kao ris

Vidi kao soko, gladan kao vuk

Mi imamo razum, one instinkt samo

Ali volimo s njima da se poredimo

A kada bi ljudi, stvarno biti hteli

Imali bi svašta od njih da naučimo

___________________________________

ČOVEK KAKO TO TUŽNO ZVUČI

Patka pače, gugutka guguće

Konj rže, magarac njače

Petao kukuriče, ovca bleji

Pas laje, kokoš kokodače

Ptica cvrkuće, mačka mjauče

Cvrčak cvrči, koza mekeće

Svinja grokće, vuk zavija

Jelen riče, žaba krekeće

Medved mumla, pile pijuće

Gavran grakće, krava muče

Zmija sikće, kukavica kuka

Zrikavac zriče, sova huče

On brblja, baljezga, bulazni

Bunca, arlauče, viče, mrmori

I još stotine drugih radnji radi

A trebalo bi da čovek - govori

___________________________________

SINAN UMRO NIJE

Nisu mi odmah smeli da kažu

Jer dobro znaju on šta mi je

I sada preda mnom tu reč ne govore

Sinan umro nije, nijeeeeeeeee!

Bog na nebu - Sinan na zemlji

Dok živim parola će visoko da vije

Nedam, ne lažite, ne mogu, neću

Moj brat umro nije, nijeeeeeee!

Tron bez kralja i naslednika

Srce moje od mene istinu krije

Nemate pravo trgati deo mene

Sinan umro nije, nijeeeeeeeee!

Kad sklopim oči jednom zauvek

Kad srce moje prestane da bije

Onda pričajte šta želite, a do tad

Sinan umro nije, nijeeeeeeeee!

___________________________________

ŠTA ĆE MI NASLOV OMENI

Napisaći još hiljadu pesama

Onda ću da stanem s pisanjem

Ali ne znam kad ću da počnem

Do broja hiljadu sa brojanjem

Pesme ne čita svako, to znam

Ali zato ko ih čita - taj ih čita

Pronađe sebe i razume je

Šta sam ja hteo reći i ne pita

Čuo sam da pesnici najčešće pišu

Kada su tužni i bez radosti

A drugi je razlog, bar tako kažu

Da pišu iz čiste radoznalosti

Da li je tačno zaista ne znam

Ja pišem čak i u vreme radno

I kada plačem i kad se smejem

A najčešće kad mi je dosadno

___________________________________

Knjiga je posvećena Đurđici,

jednoj Beograđanki, jednoj Bebici,

stvorenjcetu koje mi je poklonilo

cvet svoje mladosti...

Povodom desetogodišnjice ljubavi

(2009. - 2019.)

Нема коментара:

Постави коментар

Пријави злоупотребу