Željko Kužet: Poezija

NAZAD

Recenzija

Šesta zbirka pesama Željka Kužeta “Samo život je večan", samim naslovom obećava bujicu emocija, koju donosi ovo pesničko remek - delo, koje svojom imaginacijom budi apsolutnu emocionalnu vatru.

Kontrast kao glavni vodič kroz neistraženu piramidu mašte i "Sna koji ispunjava želje" dopire u novi, neiskvaren svet bez ograničenja, pun čiste energije, koja se stapa sa svetskim bolom i prožima kompletno pesnikovo biće. On je itekako svestan svojih grešaka, iskreno se kaje i moli za oproštaj svih koje je povredio. Preživo inspirisan, a emotivno polumrtav, slikovito, upečatljivo, te koncizno i virtuozno ilustruje bezvremensku ljubav kičicom žudnje, koja caruje u prošlosti, te sigurno korača ka budućnosti, ostavlja snažan utisak i budi empatiju, prevazilazi sve granice logike, ruši zakone slobodne prirode, stvara novi svet.

Namerno gubljenje ritma, te pesnička sloboda, uz motive Boga, porodice, doma, straha, bez predaje, ostavljaju jak utisak i impresioniraju svojom metaforičnom slikom.

Pesma "Kajanje ili žal" stvara kovitlac dubokih emocija, te intrigira svojom nepredvidivošću i postavlja mnoga pitanja o pravoj ljubavi, njenoj vrednosti i zaslugama. Pesnik se pita "Hoće li posle svega ostati kajanje ili sećanje?" Plače li pesnik dok o tome razmišlja ili to "Sa neba pada kiša"? Ostavlja nama samima da odgovore pronadjemo duboko u srcu, lakomisleno se predavajući pesnikovim autobiografskim stihovima.

Izuzetno poštuje maštu i san koji prevazilaze ovozemaljske granice i dopuštaju slobodu, dopuštaju, bez osuđivanja, da postanemo ono što istinski želimo da budemo.

Izuzetna pesnička sloboda, njegov zaštitni znak, prate nas i u ovom mističnom lavirintu, koji ipak osvetljava put i vodi nas, kao kompas do izlaza, do svemira, širokog kao pesnikova duša. Željko uspeva u svojim pesmama da spoji nespojive stvari, kontrastom lavirint pretvoriti u kompas, natprirodno normalnim, maštu u javu...

Pesmom “Ljubav ne prestaje rastankom" Željko sa sećanjima putuje u svemir i pali nove zvezde, koje ostaju večno čekajući novi život, bolje sutra, ostavljajući prostor za ponovno spajanje ljubavi koja je kao i život - večna.

Teodora Petrović

SVE PO STAROM

I noćas opet sve isto kao i sinoć

Stihove stvaram tužne i uzdišem

Napolju vetar igra se s brezom

Eh, da joj ponese pesmu što pišem

Sava talasa, žuri voljenom Dunavu

Pismo u boci setih se, a suza peče

Ali radost zakratko, suprotan tok

Iz njenog u moj grad Sava teče

Šta će mi stihovi pitam se u sebi

Na papiru u mojoj sobi će ostati

Golubova nema, a noć i vetar su

Ni po njima ne mogu pesmu poslati

I šta da radim usamljen i tužan

Ma neću je ni pisati, odluka je pala

Jer kad bi videla od koga je pesma

Ko zna da li bi je uopšte i pročitala

___________________________________

VEČNI LUTALICA

Teško je preparat napraviti

Teško bez lekovitog bilja

Još teže je život nastaviti

Svaki dan lutati bez cilja

Teško je gorke suze sakriti

Što cure preko naboranog lica

Još teže kad nemaš gde svratiti

Osuđen na ime: Večni lutalica

Nemam juče, nemam sećanja

Živim za danas, a to je iluzija

Sutra nastavak bez obećanja

Iako sutra bi trebalo da je vizija

Teško je nikoga svoga nemati

Sam, beznadežan čekati jutra

Teško kad ne možeš ništa menjati

Kad ti je isto juče, danas, sutra

___________________________________

IDEMO DALJE LJUBAVI

Idemo dalje dušo moja

Rastanak nije kraj života

Al' svako svojim putem sada

Jer stati i plakati bilo bi grehota

Sedmi jul će još mnogo puta biti

Ali dve i sedamneste nikada više

Naša tek početa priča je spaljena

Svako svoj roman negde sad piše

Idemo dalje najdraže moje

Samo će sećanja ostati zauvek

Najlepši deo si moga života

Al’ vreme je za to najbolji lek

Ne saginji glavu pred istinom

Za ništa ljubavi ne krivi sebe

Bog zna zašto je tako trebalo

Možda i nisam bio za tebe

Idemo dalje anđele jedini

Ne mora biti da to je kazna

Ka novoj ljubavi ti kreni dušo

A ja gde ću, to samo On zna

Putima sreće koračaj dušo

A staze moje zna samo Bog

Ne pitaj zašto je moralo tako

Čuvaj u srcu deo imena mog

Idemo dalje dušo moja

Kao uspomenu prihvati mene

U mom srcu si bila i ostaješ

Ma kuda ovo telo da krene

___________________________________

LJUBAV SE NE PRIČA

Možda će vreme sećanja zbrisati

Na plave oči srce odoleti

Možda ćeš večno u meni živeti

Samo me nemoj više "voleti"

Ljubav je večna i ne prestaje

Ljubav jeste, al’ nisu sećanja

Samo me nemoj više "voleti"

Zaboravi sva moja obećanja

Jer otkada rastali smo se

Lepota ljubavi nije važna

Samo me nemoj više "voleti"

Ti samo pričaš, a ljubav je lažna

Samo me nemoj više "voleti"

Ni da izgovoriš to nemoj nikada

Jer sve što nekada tvoje beše

Nekome iskrenom sada pripada

Samo me nemoj više "voleti"

Pri pomisli na te srce manje boli

Ona mi ne priča, ne zove "ljubavi"

Srećna pored mene ćuti i voli

Ljubav je večna i nema kraja

I molim te sebe ništa ne krivi

Samo me nemoj više "voleti"

Ljubav se ne priča, ona se živi

___________________________________

KAJANJE ILI SEĆANJE

Bila je mlada, prelepa, nevina

Ljubavi željna, pažnje, topline

Slutila nije da sam slatkorečiv

A ona samo golub od gline

Htela je da voli, voljena biti

Presrećna dok kraj mene šeta

Slutila nije, za dobrog strelca

Da bila je samo prelaka meta

Bio sam stariji, ona pemlada

Možda se sada i ona kaje

A možda ipak i dalje voli

Dade mi ono što se jednom daje

Kada sam otišao drugoj u zagrljaj

Drugom se i ona morala dati

A ja ću ostati u životu njemom

Onaj prvi, što se večno pamti

___________________________________

SAN ISPUNJAVA ŽELJE

Ona u belom s osmehom zore

Sa moje desne strane stoji

Matičar čita nešto, ne slušam

Trenutak sreće sekundama brojim

Iza nas gosti s radošću čekaju

Žena koju volim, prelepa mlada

Uspela je ono što nijedna nije

Dođe vreme da i ja kažem ono: "Da"

Gledala me očima čarobnim svojim

Nisam želeo vreme da gubim

Jer matičar, nakon što rekosmo: "Da"

Reče da sad mogu da je poljubim

Krenuše usne jedne ka drugima

Začu se zvuk sa hiljadu zvona

Na posao sam morao da krenem

Probudi me alarm sa telefona

___________________________________

MOŽE LI LJUBAV DA UMRE

Zarasle staze ljubavi jedne

Korov umesto cveća kraj puta

Osmeh u mislima polako bledi

Stranputicom jedan čovek luta

Plamen sa sveće ne sija više

Vosak neistopljen, sveća dogorela

Čovek u mislima, s pitanjem luta

Dal' ga je, ustvari, ikad i volela

Bili su srećni možda i previše

Klela se da snove žive u javi

A onda bez reči samo nestala

Sve ponese, samo bol mu ostavi

Kamen je plakao zimske noći

Nada umrla, a srce drveno

Na putu znak: Zabrana kretanja

Semfor svetlo ne gasi crveno

___________________________________

MOJA CIGANKA

Radost u srcu, s desne mi strane

A na njoj ko sneg haljina bela

Poljubac nakon što "Da" rekosmo

Volim te mnogo, volim Sanela

Do kraja života na vernost zakleti

Ciganka lepa s osmehom andjela

Pogledom miluje i dušu mi greje

Volim te mnogo, volim Sanela

Gospodu hvala za poklon ovaj

Vinu se opet ptica iz pepela

Iz mrtvih me diže srce joj iskreno

Volim te mnogo, volim Sanela

Ciganka moja, sreća jedina

Duša je i usred zime joj vrela

Hvala ti ljubavi za srećne dane

Volim te mnogo, volim Sanela

Sanjao nisam da će se ikada

Kolo zaigrati na sred mog sela

Ciganku lepu što predvodi ga

Volim te mnogo, Volim Sanela

Da li je slutila Ciganka lepa

Dok dugu crnu kosu je plela

Da srca naša vezaće njome

Volim te mnogo, volim Sanela

Čuvaću ljubav, Ciganku moju

Slaviti dan kad me je srela

Pamtiti brezu i poljubac prvi

Volim te mnogo, volim Sanela

___________________________________

ISTINA BOLI

Bolje je ovako, ma koliko boli

Jedno za drugo i nismo bili

Mi istom svetu ne pripadamo

Neostvarive snove uzalud snili

Ja sam prošao sito i rešeto

Ti neiskusna, naivna i mlada

Mnogo stariji nisam odoleo

A ti do tada - volela nikada

Zaboravi moj bol i glavu gore

Bilo je lepo, pamtiću tebe

Ja imam prošlost i uspomene

Ti snove, budućnost ispred sebe

Nedaj mladost da zbog mene vene

Nedaj čak i da znaš da te volim

S mlađim pronađi sreću i ljubav

Od srca Gospodu za te se molim

___________________________________

NE UČIMO NA TUĐIM GREŠKAMA

Ne ubija nas korona ova

Za koju ne znaju niti šta je

A lek napraviti znaju, kako

Protiv "Ne znamo" lek se daje

Živimo kao da smo večni

I dok nam život poruku šalje

Ali to je "Tamo negde, nekom

Neće to mene”, idemo dalje

Čak i s groblja kad se vraćamo

Žurimo, mnogo imamo da radimo

Upravo ono što je radio onaj

Kome besmo sveće da palimo

Ne ubija nas korona ova

S Marsa nije, čoveka je delo

Menjamo ono što Bog je stvorio

Ne može nikada crno biti belo

Čovek je najopasnija zver na svetu

Protiv toga zla lek se ne koristi

Za koronu vakcina davno izmišljena

Delovati neće dok um čovek ne očisti

Ne ubija nas korona ova

Ona je naša, imaćemo je svi

Optužujemo "Nešto", a šta ne znamo

Ne korona, sami sebe ubijamo mi

___________________________________

SVE SE MOŽE KAD SE HOĆE

Ne može prazan džak da stoji

Ni iz prazne čaše voda piti

Ne može uvela duša da plače

Ni slomljeno, prazno srce veseliti

Ne može more da bude slatko

Niti reka da uzvodno teče

Ne može sunce da obasja sobu

Kad nakon noći dolazi veče

Ne može lopov a da ne krade

Jer da ne krade lopov ne bi bio

Ne može Gospod molitvu da čuje

Ako uz nju nisi gorke suze lio

Ne može štošta, al' istina nije

Sam si graditelj svoje sreće

Sve što poželiš, sve se može

Ne može samo - ono što se neće

___________________________________

SVE JE ODLUKA

Poželi želju ljubavi

Jer ja o tebi brinem

Umesto zvezda sa neba

Bisere mogu da skinem

Poželi želju ljubavi

Jer moć je moja velika

S Meseca srećo ja mogu

Doneti i ptičjeg mleka

Poželi želju ljubavi

Jači sam no bizona krdo

Samo sa jednim pogledom

Mogu da pomerim brdo

Poželi želju ljubavi

Jer ja sam tu za tebe

Sve mogu da ti podarim

Sve dušo, osim sebe

___________________________________

SVUDA JE IME TVOJE

Na koplju davno naoštrenom

Urezano iglom ime je tvoje

Zabodenom u cvetnoj bašti

Šareno cveće gde nema boje

Semafor pali i gasi svetla

Na stubu sivom ime tvoje

Crveno, zeleno i žuto svetlo

Semafor dakle, ima četiri boje

Tramvaji gmile istom rutom

Autosprejom piše ime tvoje

Skrenuti ne mogu gde požele

Vode ih šine tamno sive boje

Samo ja još u dugu verujem

I na njoj isijava ime tvoje

Duga nije baš mnogo šarena

Najlepše, crne, nema na njoj boje

___________________________________

SVE JE TO ISTO

Cvetaće bele hrizanteme

Duvati vetrovi s juga

Ljubav i sreća večite teme

I kada caruje tuga

Spavaće medvedi zimski san

Braniti drug će druga

Posle kišnoga sunčan dan

I kada caruje tuga

Grmeće nebo i munje sevati

Kasnije ga krasiti duga

Pevači vesele pesme pevati

I kada caruje tuga

Čovek će živeti kako živi

Gresima svojim biće sluga

Osmeh na lice, drugi su krivi

I kada caruje tuga

___________________________________

LJUBAV NE PRESTAJE RASTANKOM

Jesam li ti uzalud kose mrsio

Telo mirisao, usne ti ljubio

Jesam li te uzalud do neba voleo

Il' san je samo da sam te izgubio

Jesam li ti uzalud srce grejao

Sve druge ljubavi nepotrebno ubio

Jel' ti telo uzalud drhtalo od sreće

Il' san je samo da sam te izgubio

Ne nisam, ništa nije uzalud

Izgubih te, nije san nego java

Al’ suzama za to mesta nema

Već sećanja: Beše ljubav prava

___________________________________

LEPO JE SAMO DOK SE ČEKA

Dok je dete želi da poraste

Čovek bude, da ga sreća prati

A kada mu godine pomognu

Tad poželi detinjstvo da vrati

Kad poraste zdravlje troši

Da zaradi novac, da ne pati

A kada ga zaradi i ima

Tad ga troši zdravlje da vrati

A dok živi, živi ko da mreti neće

Poroke i grehe čak neće da krije

A onda kad ona zakuca na vrata

Umre i nestane ko da živeo i nije

___________________________________

NESVESNO ČEKAMO JEDAN DAN

Zar nam se život sveo na to

Sve imamo, ne razlikujemo dane

Osim kad dođe momenat onaj

Dok jednom ne smrkne drugom ne svane

Kad ćemo shvatiti da večni nismo

A svaki dan oko nas dokaz se dešava

Ma zašto bi čistili svoje dvorište

Kad tuđi problem lakše se rešava

Zašto bi trošili akohol ili vatu

Lakše je po tuđoj rani posuti soli

Nastaviti živeti svoj večni život

Po tuđoj guzici batina ne boli

Zar da se mučimo da uzorni budemo

Ili brinemo što neko suze je lio

Ionako će svima da dođe onaj dan

Kad svi će reći: Dobar je bio

___________________________________

NEKAD SAM MOGAO

Kraljica beše nedodirljiva

Kraj mene slučajno stala

U samo nekoiko lepih reči

Kruna je sa glave pala

Razmena brojeva telefona

Uobičajen potez i nužan

Što drugi i lepši nisu mogli

Olako uradi neko baš ružan

Beše joj lepo što je srećna

Umesto da je zbog toga ljuta

Prvu poruku sa novog broja

Dobih za samo par minuta

SMS u praksi retko je poruka

Češće je u njemu ozbiljno pitanje

Takav i ovaj beše što dobih

S pozivom za ponovno viđanje

Jes' da sam ružan, ali kulturan

Odgovorih, jer beše nekako fina

Strpljenja samo od nje sam tražio

Jer s takvom željom nije jedina

A onda poruka ponovo ista

Iz poštovanja sam se vratio

Devojci prelepoj objaniti morah

Da sam se samo malo šalio

S prelepog lica osmejak nesta

Ko na semaforu crveno maločas

Krunu sa zemlje podigoh joj

Nestade zauvek, nečuh joj glas

Da joj se javim i da se izvinim

Htedoh iskreno, al' nisam mog'o

Jer pod tim imenom u telefonu

Brojeva imam baš mnogo, mnogo

A poruku njenu naći ne mogu

Da vidim broj ili odgovor napišem

Jer imam običaj, ali je opravdan

Poruke nakon čitanja brišem

Da li iz ponosa ili pokajanja

Il’ nekog zakona što nije pisan

Više me nije zvala ni pisala

Nikad je više video nisam

Ako se desi nekim slučajem

Da ovu pesmu negde pročita

Neka mi oprosti i neka shvati

Srela je čoveka što večno skita

___________________________________

TRAŽIH JE DA JE VIDIM

Kiša je padala, skrivala suze

Dok lutah gradom, gde srećan bejah

U nadi da ću možda da sretnem

Ženu s kojojm se u njemu smejah

Mokar do kože i suznih očiju

U svakim očima ja videh njene

Sve behu iste, nebesko plave

Al' bez topline tražene žene

Kiša je prestala, a pogled mutan

Od suza koje ne skrivah tada

Mutan mi pogled ne sruši nadu

Nastavih lutanje ulicama grada

Zastah na tren, a srce zalupa

Razmislih, prst na čelo metnem

Šta će se desiti, možda zagrljenu

S drugim, nasmejanu ja je sretnem

Možda je bolje za rane na srcu

Da vratim se kući u prazan dom

Da je u mislima još samo moja

U njima sigurno je u naručju mom

Lako je izabrati dobro od lošeg

Al' teško od dve tuge koja je manja

Ipak odlučih da je u svom gradu

Moju i samo moju volim i sanjam

___________________________________

ŽIV SI AL' TE NE VIDIMO

Darko Pribić (1968. - 2021.)

Raduj se Dare tamo na Nebu

Na mestu svetlom i prozračnom

Gde nema tuge, boli i jauka

A koje nikada nije oblačno

Nek' te se seti Gospod u Carstvu

Tamo gde pravednici počivaju

Oprosti grehe svesne i nesvesne

I nakon Suda nastani u Raju

Jer On je nada i spasenje

Svih usnulih svojih slugu

Molitvu Njemu iz srca šaljem

Za spas duše bratu i drugu

Žvot je večan, duša na Nebu

Telo smo morali zemlji vratiti

Umesto za šankom s tobom cigaretu

Sam ću na grobu sveću ti paliti

Ti umro nisi, plakati neću

Na prazan grob neću nositi ruže

Na vencu nisam, evo sa pesmom

Poslednji pozdrav brate od Kuže

___________________________________

SAMO SAM ISKREN

Pogledom mutnim posmatram laste

Dok čerga kreće kaljavim drumom

Ptice se uspešno kreću bez radara

Dok glupost čoveku caruje umom

Pišem bez veze samo da pišem

Jer knjigu slažem, za štampu spremam

Pa tek sada videh, ne brojah dobro

Jedna pesma mi fali, a ja je nemam

Samo sam iskren ne zamerajte mi

Ni ja vas neću baš ništa pitati

Pesma je pisana, kao što rekoh

Da popuni prostor, nemojte je čitati

A ova strofa nek bude eksperiment

Kad već je tu da poigram se malo

Kad rekoh da je dalje ne čitate

Pitam se koliko vas me je poslušalo

___________________________________

NEDOVRŠENA

Starica ručak suzama sprema

Umesto smeha uzdah se čuje

Sto svaki dan uredno postavlja

Četiri tanjira, a nikog ne očekuje

Kad dođe vreme starica ruča

Ne nedostaje joj nade i vere

A nakon ručka sto rasprema

I čiste tanjire sa svojim pere

Uredno starica baštu je sadila

Zimnicu spremala, meso sušila

U hladu leti sto sa četiri stolice

Sedeći na jednoj suza je gušila

Ne želim pesmu da završim ovu

Neka ostane kao slika bez rama

Tako bi nastala samo jedna pesma

A mnogo više ako to ostavim vama

___________________________________

LAZE U SRCU

Topla je noć iznad Beograda

Prolaznici tiho trotoarom gaze

Svetla velegrada i raskoš njegova

Zameniti ne mogu Sremske Laze

Kalemegdan vrvi od večernjih šetača

Na klupi kraj zida mladi se maze

Ulični svirači u Knez Mihajlovoj

Zameniti ne mogu Sremske Laze

Prelepe devojke, letnje haljinice

Splavovi na Savi, male uske staze

Stotine kafića i tržnih centara

Zameniti ne mogu Sremske Laze

Volim te Beograde, ljubav si mi dao

Ostajem u tebi gde na mene paze

Iako su puste, davno ostavljene

U tebi ja vidim moje Sremske Laze

___________________________________

DOKONI NE VOLE RAD

Ponekad razmišljam ni o čemu

kada sam dokon, a uvek sam sam,

jer to mi nekako najlakša tema

i jedina u koju se razumem.

Ne stidim se ja što sam glup,

zašto bih, pa nisam se sam pravio,

jednostavno sam onakav

kakvim me Bog stvorio,

a On zna zašto Mu u bašti treba

cveća svakojakog.

Ali avaj, naizgled laka,

ova tema je preširoka

i mislim da ni o čemu mogu da razmišljaju

samo mnogo pametniji ljudi od mene,

jer ja ustvari ni ne znam šta je ništa

i kako o tome da razmišljam?

Kada pitaš nekoga :"Šta radiš", a on

ti odgovori: "Ništa", primećujete li

da tu nema negacije?

Znači on ne reče da ne radi,

nego odgovori da radi ništa.

Dakle radi, a šta, e pa ja sam,

kako rekoh, glup da bih shvatio

šta je to ništa. Slušam narodnu

pesmu i muzika stane na momenat,

ne sviraju ništa. Ne, oni tada sviraju

pauzu, a ne ništa.

Ustvari, postoji li "Ništa"?

Ja se ne sećam da sam pročitao

u Svetom pismu da je Bog ikada

stvorio - ništa.

___________________________________

IMAŠ ONO ŠTO SAM URADIŠ

A život ne pita, on traži svoje

Ko bebi u povoju kada zaplače

Flašicu punu i pelenu suvu

Imati moraš ili plakaće jače

Vreme je samo ljudsko merilo

Inače Bog ga stvorio nije

Jesti i spavati moraš, pa moraš

Život ne gleda koja zastava vije

Osim života što Bog ga daruje

Ništa u životu besplatno nije

Računa te osloboditi može novac

Ne mogu suze tvoje ni bilo čije

Pijatelj samo reč je u rečniku

Praksa je drugo, nemoj da grešiš

Ako ti zatreba nestaće vešto

I pojaviti tek kad probleme rešiš

___________________________________

NIJE TO OD BOGA

Ne kose livade više kosci

Vodonoša vodu ne nosi

Mašine ljude zameniše

Al’ zato njih korona kosi

Klubovi, kurve, muzika, droga

Ne trče mladi livadom bosi

Zdravi, navareni, bolesni, stari

Korona ne bira već redom kosi

Gmo hrana, motika nema

Otrova čak i u jutarnjoj rosi

Sve je to mala maca za nju

Korona neumorno, obilno kosi

Sveštenik, prosjak ili magistar

Devojka zgodna, nedodirljiva

Beba tek rođena, starac na umoru

Korona kosi nije izbirljiva

Neki ćete biti pokošeni

Neki ćemo ostati, nismo isti

Pisati budućim naraštajima

Ko nama Bibliju jevanđelisti

___________________________________

OBIČNA PESMA

Kad život prođe ostaje pitanje

Šta smo ustvari od njega hteli

Osta' li išta iza nas na zemlji

Jesmo li postojali, jesmo li živeli

Šta god da ostane iza nas

Radili dobro il' šta nismo smeli

Jesmo li postojali, lako je pitanje

A odgovor: Jesmo, ako smo voleli

A mi smo probali protiv sebe

Ma probali smo protiv svih

Protiv života, pravila, istine

Al' drugi nam napisa zadnji stih

___________________________________

SVE U SVOJE VREME

Kandilo svetlo širi po slici

Na mestu gde je bila ikona

U kući maloj na kraju sela

Tišinu remete crkvena zvona

Pred slikom devojka, u oku suza

Čoveka gleda koga je volila

Na istom mestu gde svetac beše

Kome se nekada sa suzom molila

Život je pisac tužnih romana

Glavni junaci u njima mi

Sedeće devojka, kandilo goreti

Sve dok se ulje ne potroši

Vreme će lečiti boli u srcu

Jer lek je ono za sve od Iskona

Umesto slike čoveka nekog

Visiće ponovo sveta ikona

Drugi će ući u život devojke

Sliku će ikonom smeniti ona

I jednog dana u beloj haljini

Krenuti crkvi, zvaće ih zvona

___________________________________

TUĐE RANE NE BOLE

Ne padaj na kolena nikada, nikada

Ni kada mlad je mesec iznad grada

I ako padneš nemoj tamo da ostaneš

Pad se ne računa ako brzo ustaneš

Ne, ne zoblji maline zelene nikada

Ni kada pun je mesec iznad grada

Ne shvataj ovo kao nešto strogo

Strpi se da sazreju, slađe su mnogo

Ne padaj u čamotinju nikada, nikada

Ni kada polumesec je iznad grada

Glavu gore, s problemom se suoči

Veruj u sebe i uzbrdo ne koči

Kako je lagano, baš lako, lako

Ni kada nema meseca iznad grada

Tuđe probleme, začas rečima rešiti

Svoje ne mogu, ne umem se ni tešiti

___________________________________

SA NEBA PADA KIŠA

Kad sunce zađe čekamo zoru

Na staroj trešnji odsjaj u rosi

Srećni smo dolaskom novoga dana

Iako ne znamo šta nam donosi

Kad ljubav prođe čekamo novu

Ranjeno srce ponovo da voli

Planove kujemo i budućnost

Iako ne znamo dal' će da boli

Kad trešnja ne rađa bobice slatke

Čekasmo proleće novo da lista

Sanjasmo plodove crvene njene

Iako ne znamo da možda je ista

Želimo na vrh i padamo dole

Na iste meredevine opet penjati

Zašto mislimo drugačije će biti

A pri tom ne želimo ništa menjati

___________________________________

NORMALNO JE ONO ŠTO SE PONAVLJA

Umorna starica po kiši ide

prepuna tuge, pognute glave

Niz lice kapljice cure iz oka

Pomešane kišne i suze prave

U bradu nešto mrmlja starica

Čuje se glasno, al' ne razume

Pošla je kući skrhana bolom

Problem rešiti svoj ne ume

Na stolu ručak čeka postavljen

Čašice, šolje, biber i slanik

Pošla je starica hleba da kupi

Usput joj neko ukr'o novčanik

___________________________________

KAD ZNAŠ DA MOŽDA ZNAČI NEĆE

Možda će proleće doneti radost

Onima koji vide zumbul kad cveta

Kod mene zima i led ne prestaju

Nema proleća, jeseni ni leta

Tuga je moj izlazak, posao, hobi

Ko Sibir srce hladno i sneno

Smrznuto, ničije, prazno i tamno

Nekada vrelo i samo njeno

Možda će nekad sunce sa neba

Do leda u srcu mome dopreti

Možda će, Gospod to jedini zna

I ptica slomljenih krila da poleti

___________________________________

A ŽIVOT NE PITA

Nema više oca moga

U šljiviku da ga kosi

Nema stare majke moje

Povrće da iz bašte nosi

Njivu neko drugi ore

Otac je na drugoj listi

Avlija je u korovu

Nema majke da je čisti

Kućica je oronula

Jer ne žive više tamo

Ja sam davno otišao

Sećanje mi osta samo

Ne čuju se smeh ni suze

Nikad više tamo neću

Na drugome mestu žive

Kamen ljubim, palim sveću

Sve je bilo drugačije

A ja sam daleko bio

Nsam znao šta sam im'o

Dok ih nisam izgubio

___________________________________

NE LAŽI SEBE

Bog nas je stvorio s razumom

To nas razlikuje od životinja

Al' na žalost dušu nam darovao

Pa život nekad bude čamotinja

Telo je omot nečega bitnog

U njemu duša naša obitava

I nije važna uopšte ambalaža

Bitno je ono što u duši spava

Zato se često srcem i dušom

Sa konačnom odlukom kosimo

Omotom šarenim skriti možemo

To ružno što u duši nosimo

Govorom možemo sakriti sve

Lagati druge dok duša zebe

Možda čak i najbliže svoje

Ali na žalost, ne i sami sebe

___________________________________

IME I NE PAMTIM

Gledm u sveću, plamen leluja

A misli lete na obale Save

Bogu se molim za sreću žene

Čije sam oči ljubio plave

Neveran bejah, oproštaj tražim

Zbog molitve moje suze lijem

Znao sam da me iskreno voli

Al' to me kraj nje zadržalo nije

Maleni gradić, ime ne pamtim

Ne pamtim čak ni njeno ime

Sećam se samo očiju plavih

I jedne tople od ljubavi zime

Srećna je bila te zimske noći

Tajnu će čuvati zauvek reka

Da li je znala da sutra odlazim

Tamo daleko da neko me čeka

Oprosti Bože za svaku suzu

Iz plavih očiju za me prolivenu

Ili me kazni, al' po volji Tvojoj

Za svaku istinu moju skrivenu

___________________________________

ZORANA

Pogled se muti od crnog vina

Prošlo je dvadeset godina dana

Između, mnogo žena je bilo

Al' srce te pamti, lepa Zorana

Pamtim sva polja kuda trčasmo

Lebdeći srećan ludo zaljubljen

Još dugo kući kada sam došao

Sve mirisalo je na parfem njen

Reka još šumi u glavi mojoj

Hlad koji je pravila borova grana

Ispod koje ljubismo se strasno

Dugo ćeš živeti u meni Zorana

___________________________________

MILICA

Ovo je pesma bez refrena

U kom bih ponavljao ime njeno

Milicu, proplanak ispod Golije

I jedno leto već zaboravljeno

A srce pamti put prema selu

Čekanje minibusa, lepu Ivanjicu

Koji me vozio dok srce je tuklo

Pri samoj pomisli na moju Milicu

Ne, ne nije ovo plagijat pesme

Neću ja prositi u njoj čobanicu

Zbog istog imena devojke i grada

Ne želim zaboravu da predam Milicu

Poljupci vreli u malenom selu

Toplina tela, hladna Studenica

Obronci Golije česti su gosti

Sećanju mome i lepa Milica

___________________________________

DRAGANA

Nisam ni nakon deset godina

Zaboravio ukus meda sa usana

Šumarice, šetnju, proleće jedno

Gde me je grlila u suzama Dragana

Nisam zaboravio, a decenija prođe

Kako me snažno ljubeći stezala

Znala je presrećna da tako mora

Nije me dovoljno čvrsto vezala

Anđeo beše u licu i u duši

Želja da zauvek ostnem tu

Ili sa sobom da je povedem

Ostade joj zauvek samo u snu

Poći sam morao, put me zvao

Nemirna duša i suza niz lice

Kragujevac pamtim i rado se setim

Dragana, proleće, šetnja, Šumarice

___________________________________

JELENA

Čačak je kupalo prolećno sunce

Kafić pred hotelom, kafa, guarana

Za drugim stolom devojka sama

U mojim grudima tek zarasla rana

Nes je pred njom, telefon u ruci

Za stolom i ona sama je bila

Gledala okolo, a ja nesmotren

Pogledom svojim moj je uhvatila

Te plave oči i čednost u njima

Čudan pogled, koji je nešto krio

Da joj ne dozvolim da bude sama

I pređem kod nje dovoljan je bio

Bio sam gost u gradu ovom

Zamolih je da me upozna malo

Šetnja do Ljubića pa do Morave

Slučajan poljubac, sećanje ostalo

Dal' reka plava il' prvi poljubac

Po kojoj šetasmo trava zelena

Il' toplina iz očiju plavih ko nebo

U misli zauvek zapisaše: Jelena

Sunce je lagano donosilo tamu

Telefon zvukom poruku najavio

Moram da pođem, tiho je rekla

Da je razumem ja sam se pravio

Tiho bez poljupca i bez zagrljaja

Da li zbunjen bejah il’ sam se stideo

Broj telefona joj nisam zatražio

Nikad je više nisam čuo ni video

I dan danas ponekad s proleća

Pre večeri i noći kad tek je mračak

Često mi mislima ko galeb prolete

Plavooka Jelena, Morava, Čačak

___________________________________

DANICA

Kako je bila prelepa i mlada

Usana njenih i med se stideo

A telo skladno tako izvajano

Nešto što svet još nije video

Kako me grlila rukama nežno

Stavljala glavu na moje rame

Na vratu dah sam njen osećao

Dok se pripijala i vezala za me

Usne su se tražile u tihoj noći

Čula se samo hladna Ribnica

Kraljevo maleno naspram srca

Dok me je strasno ljubila Danica

U zanosu ljubavi nije ni mislila

Zadnji put da me ljubi noći ove

Jer zorom ranom dok u snu bude

Daleko biću, Beograd me zove

Da li je plakala il' me se ne seća

Al' srce još pamti prelepu Danicu

Kraljevo mokro od večne poplave

Poljupce vrele uz nemirnu Ribnicu

___________________________________

ANA

Slučajno put me navede tamo

U Sombor jednoga jesenjeg dana

Na piće svratismo baš u taj kafić

Gde veče provedesmo nekada Ana

Za našim stolom srećni su dvoje

Sa smehom ko što smo mi nekada

Osetih želju fijaker da pozovem

Da se provozam ulicama grada

Nisam ja željan somborskih kuća

Nego je želja to duše mi setne

Možda te negde među prolaznicima

Nasmejanu u šetnji ponovo sretnem

Ispismo piće i put nastavismo

Sa slikom Ana još sam ostao

Davno sam u Somboru ljubio te

I da sam te sreo, dal' bih te poznao

___________________________________

DANIJELA

Danas si žena, udata valjda

Jer davno beše kad sam te sreo

Poljupce nežne na Fruškoj Gori

Na usne stavljao, a nisam voleo

Ne znam u meni šta si videla

Znala si moja ljubav je njena

Da te ne volim, a nikad i neću

Dade mi se mlada, zaljubljena

Šta li si mislila dok si me ljubila

Obećao ništa nisam niti ti krio

Šta li te je vuklo u moj zagrljaj

A znala si da zauzet sam bio

Zašto suze na rastanku tada

Dal' si se tajno nečemu nadala

Da biću s tobom samo tog dana

Ne možeš reći da nisi znala

Zgodna si bila, pamćenje služi

Lepa i mlada, lika se ne sećam

Za mene bila si jedna u nizu

Nadam se da si nečija sreća

Greh je i moj, sama nisi mogla

Raditi ono što nisi smela

Ponekad eto ipak se setim

Fruška gora, leto i Danijela

___________________________________

IVANA

Nije se osmeh još ugasio

Pamtim ti oči ko prvog dana

Voleo nisam, ljubio jesam

Al’ ipak srećna bila si Ivana

Im'o sam ljubav, a ti si znala

Da biću s tobom i brzo poć'

Svejedno srce gori od sreće

Iako znala si: Za jednu noć

Bilo je leto, svici se čuli

Toplina, sena, usnice medne

bila si srećna, a svesna ipak

Tu smo samo zbog noći jedne

Ivana ako negde nabasaš

Slučajno pročitaš ove rime

Znaj da si bila malo drugačija

Tebi sam upamtio čak i ime

Nadam se da si srećna žena

Pored mušlarca koji te voli

Nisi ti Ivana zaslužila mene

Ni sličnog koji nanosi boli

___________________________________

ČETRDESETOSMA

Ona je trebala večna da bude

Do groba nju ću voleti samo

Takve namere imadoh tada

Kad iz Beograda krenuh tamo

Ona je bila od svih drugačija

Jedina koja ljubav je imala

Ali je sačuvati nije uspela

Jer nije mogla il' nije znala

Ona je jedina koja ne beše

U planu devojka za jednu noć

Al' ipak sreća i pored ljubavi

Kratko trajaše, morao sam poć'

Ona mi beše sunce sred zime

Livada šarena, cvetna i rosna

Al' to joj se ime svidelo nije

Izabra da bude "četrdesetosma"

Ne, nju ne pamtim i ne sećam se

Ona donosi sreću i tugu tihu

Ni grad ni ime joj pomenuti neću

Ima je u svakoj pesmi i stihu

Jedino što ima ko i sve čaterke

Koje su prošle kroz život moj:

U grad njen neću nikada više

I iz telefona izibrisan broj

___________________________________

ANICA

Društvo je pevalo ja suze krio

Ciganin gudalom milovao žice

Ko mačem srce mi je probadao

U referenu ime jedne devojčice

Društvo je pevalo ja sam daleko

Fizički s njima s osmehom na licu

U malom selu na klupi pod orasom

U mislima jednu ljubim devojčicu

Društvo je pevalo, a ja sam kleo

Ovu pesmu i sve njezine rime

Ne bi me ona u prošlost vratila

Da Ciganin stari ne ponavlja ime

Bili smo mladi, a uspomena osta

Ciganin i ne zna svoju "krivicu"

Pored toliko pesama veselih i tužnih

Što potrefi baš ovu i seti na Anicu

___________________________________

NENA

Ni lik ni telo više ne pamtim

Samo ime devojke jedne

Osećaja koji telom se širio

Dok sam ljubio usne joj čedne

Bila je tiha, iskrena nežna

Kod zajedničkog druga je viđao

Jer nisu drugi smeli da znaju

Da joj se jedan vojnik sviđao

Davno je bilo, ubeđenja druga

Mobilni tada nije postojao

Ja bih kod druga kradom otišao

A onda je on na kafu pozvao

Vojnički dani sporo prolaze

Uveče križaš dan po dan

Knjaževac osamdest i četvrte

I Nena lepa ko najlepši san

Rastanak, suze i dogovori

Ponegde neko ostade pismo

Knjaževac, prijatelj, prelepa Nena

Nikad se više videli nismo

___________________________________

JOVANA

Ne diraj brate, ne diraj ranu

Pusti je neka boli

Ima zbog koga žao mi nije

Nemoj, brat te moli

Pričaj mi brate o bilo čemu

Ostavi ranu mi datu

Neka me boli ima zbog koga

Nemoj, učini bratu

Nagarada ovaj bol je brate

Meni od Boga data

Sa njom greh kajem, ne vidaj je

Nemoj, poslušaj brata

Ne diraj brate, zaslužio sam

Neka, ne diraj ranu

Lag’o sam i moram da iskajem

Maleni Vršac i lepu Jovanu

___________________________________

PRVA

A pamti srce devojku jednu

Iako videli nismo se nikada

Jeste me volela, al' nikad ne odoh

Daleko beše do njenog grada

Ona je jedina čiji broj još stoji

U imeniku mom kraj nika zapisan

Ona je moja prva sajber ljubav

Koju nikada video nisam

Bila je mlada i maloletna

Voela me, mnogo je tužno

Želeše devojče da me zagrli

Al' grad njen je južnije od južno

A niko nije mogao osim mene

Da je izvuče iz porodičnog gnezda

Ime ne želim da joj pominjem

Nosi ga na nebu najsjajnija zvezda

___________________________________

SARA

Park pored autobusne stanice

Sara nadarena ko i njen grad

Još nekoliko ljubih cura bez imena

Ne pamtim sva, velik je Novi Sad

Ne pamtim ni sve gradove i sela

Godine proloze, hlade se leta

Srbiju prođoh uzduž i popreko

Izljubih najlepše devojke s četa

Sada se kajem zbog navike moje

Nijedan broj u telefonu ne osta

Sada mi znače više nego onda

Kad sve samo sećanje posta

A i da nisam, da je imenik pun

Da nisam sve te brpjeve brisao

Ko zna da li bih pozvao i jednu

Možda čak ni poruku napisao

Bio sam glavni, a ne i najlepši

Psihologija, pisah ono što vole

Imao strpljenja dok se ne zaljube

Pa izgled nebitan, za ljubav mole

Hobi mi beše, pa sam beležio

Ali crtice samo imena pis’o nisam

Kada sam se povukao i prebrojao

za sedam godina - četredestosam

Napisah pesme nekima samo

Većine se ne sećam, a i koga briga

Ionako priče i imena slične su bile

A za sve bi trebala jedna knjiga

Bio sam uporan, pažjiv i glavni

Lepo pisao nisam “onome” svirao

Dok drugi bilo koje su molili

Između najlepših ja sam birao

Beograd nisam namerno pomenuo

Logično da njih je bilo najviše

Kada zorom zatvore ulazna vrata

Sledi zaborav, a broj se briše

Ne sećam se dosta imena, likova

S devojkom u gradu, hteo ne hteo

Dok šetasmo Kališom, u kafiću, klubu

Ko zna koliko sam ih slučajno sreo

Život me tako naterao, valjda

Devojka verna, ja ljubavni skitnica

Sad kose sede logove čitam

Lepe devojčice, ja i “Krstarica”

___________________________________

NISAM NI BIO

Vreme je stalo, a dani idu

Ptičice pevaju kao u snu

Sunce kroz oblake pokuašava

Dok sedim srećan na života dnu

Neću se vratiti, ne zovite me

Nikome tamo znam da ne falim

A vi meni nikad trebali i niste

Nemam ja čime da se pohavlim

Sunce je granulo, a svetla fali

Radost i žalost nemaju svrhu

Svatovi beli, a crne sahrane

Onima na dnu i onima na vrhu

Neću se vratiti, ne zovite me

Nemam šta ja da tražim tamo

Niti ću ja nedostojati kome

A vi za mene senke ste samo

Srce mi plamti, a žara nema

Neka me niko ne hvali ni kudi

Dovoljno je, zaista je dovoljno

Sa dna života sam sebi sudim

Neću se vratiti, ne zovite me

Neka me nigde, neka me, neka

Na pusta raskršća sa sto puteva

Na kraju kojih me niko ne čeka

___________________________________

LAŽ JE U ŠARENOM OMOTU

Ne idi tamo gde ne ide ti se

Nego zavoli najpre mesto to

Pa idi tamo gde voliš da ideš

Rad preko volje je najveće zlo

Ne sadi cveće koje ne miriše

Zato što ukras je ili slično

Ako ga sadiš samo zbog toga

Duže će trajati, kupi plastično

Ne smej se kad ti do smeha nije

Da ti veruju svi će se praviti

A kada odeš neće se ni sećati

Sam u suzama ćeš se daviti

Kad ti se plače onda plači

Ne primaj utehu koju ti nude

Nije ih Bog bez razloga stvorio

I smeh i radost, sve je za ljude

Ne glumi, ne skrivaj osećanja

Čak i od bola kad ne znaš gde si

Plači , smej se, kad osetiš potrebu

Ne laži bar sebe, budi šta jesi

___________________________________

ČUVAJ SE I BOG TE ČUVA

Labud je beli rekom plivao

Otpadak jestiv poneki zgrabio

Golman je bio vrlo oprezan

Al' centarfor ipak go je zabio

Pesnik je stihove skoro spevao

Slobodan s rimom sve je rekao

Čovek je na vreme u pekaru stigao

Ali burek se nije tog dana pekao

Semafor zeleno svetlo je upalio

Pešak zamišljen i dalje čekao

Plivač je vrsan na vrtlog naiš'o

Nemoći svestan vodi se predao

A šta da kažem, rečeno sve je

Ne možeš znati šta ti se sprema

Božjom promišlju život nas vodi

Svi smo svedoci: Logike nema

___________________________________

IME NE ČINI ČOVEKA

Čovek je sedeo u parku sam

Ozbiljnog lica, setna pogleda

Podočnjaci, izdajice otkrivaju

Nesanicu koja mira mu neda

Srećan je čovek nekada bio

I snage prepun poput tigra

Sad slomljen sedi i posmatra

Dečaka bezbrižno kako se igra

Ne gleda čovek ni tren na stranu

Dece je mnogo na igralištu

Al’ dečak jedan plavokosi

Zaokuplja svu njegovu maštu

Dugo je sedeo čovek u mislima

Sa druge klupe žena je ustala

Suza se ote sama, kad žena je

Dečeka njegovim imenom pozvala

___________________________________

NISMO VEČNI

Ne pričaj nikom da moja si bila

Ne zanima nikog karika u nizu

Spremi se ipak za svetije nešto