Ljubav je istkana suzama

NAZAD

Recenzija

Evo i sedme zbirke koju Željko donosi pod naslovom “Ljubav je istkana suzama”, pesnika čije pesme se moraju čitati više puta da bi ih razumeli, jer maksimalno koristi pesničku slobodu i namerno gubi ritam. 

Čitava ova zbirka prožeta je jakim kontrastima, neobično poredanim i iskričavim metaforama. Metamorfoza samog pesnika odiše dozom zrelosti i životne proživljenosti, što se vidi, ne samo iz same posvete, već i iz dubljeg životnog iskustva i razočarenja životom. Celokupna suština je sećanje na razne reminiscencije ljubavi, čežnje, bezgraničnosti čudnog, čulnog, tužnog i slučajnog života. Neshvatljivo je prostranstvo duše koju prsti sudbine i slučajnosti bacaju u Eone svemira.

Za pesnika je granica samo bol koji je sveprožimajući u beskraju duše. Ljubav je za njega permanentna i stalna; postaje univerzalni, sveljudski splet i prenosi se na druge. To je Božansko seme poklonjeno nama ljudima u svest. Život i smrt se prožimaju; to je ”reka” pod kapom nebeskom u okrajku Svemira.

Da li se sa smrću rađa neka nova svežina, novo ustrojstvo duha i materije? Odgovor pesnika je kontradiktoran: sećanja ne umiru, božanska nadahnuća su sveprisutna, a retrospekcije dubokobolne i razočaravajuće. Mešanje mašte i realnosti dovodi do bola u duši ali i težnje ka novim spoznajama duševnog pročišćenja.

Ponovo se kroz ceo ovaj pesnički uradak provlači kao suštinska nit traženje Boga utkanog u sve, Boga kao Tvorca koji prevazilazi naše poimanje života i smrti. Otuda i lutanja, patnje, izvitoperena stvarnost, bolne retrospekcije i pokušaj pročišćenja duše.

Ova zbirka odiše iskrenošću, slobodom, pokajanjem, kajanjem, a u pojedinim pesmama ima i umetnički veoma vrednih stihova, bez obzira na ritam i rimu koji kroz misaoni i narativni diskurs stvaraju “raznolik ugođaj", apsolutnu slobodu izraza i opravdanje stvaralaštva.

Zbog svega navedenog preporučujem ovu zbirku svima koji žele nove spoznaje, obogaćenja duševnih vizija, božanskih praštanja i misterioznosti života.

Milan Pavlica

---------------------------------------------------

LJUBAV

---------------------------------------------------

UMESTO PREDGOVORA

Kada jednom duša nebu poleti

Nebitno bio to pakao il' bio raj

Čak ni tada nije sve još gotovo

Jer i odande ću te voleti, znaj

Izvini za svaku suzu zbog mene

Samo sam sebi stvarao radost

Tako sam radio i kao tinejdžer

Takav sam evo dočeko' i starost

Za tuđu sreću, bol i osećanja

Srce je moje bilo gluvo i slepo

Jer sve što sam činio u životu

Radio sam da meni bude lepo

Oprosti i ti, najdraža ženo

Valjda jedina kojoj nisam odoleo

Da li si srećna nije me zanimalo

Meni bilo lepo, zato sam te voleo

___________________________________

___________________________________

ČERGA

Gde li si sada Ciganko

Gde li si lepoto moja

Kojim te drumom kaljavim

Odnosi čerga tvoja

Dugo ću pamtiti Ciganko

Crne raspletene kose

Šetnju po rosnoj livadi

Dok gaze je noge bose

Znao sam tada Ciganko

Da želja moja ostaće san

Jer čergu drumovi zovu

Nestaćeš čim svane dan

Prokleti drumovi Ciganko

Prokleta nek' je zora bela

Zašto je čergu pozvala

Koja te je zauvek odvela

Suzama pišem Ciganko

Stihove pesme ove

I svaki dan niz drumove

Čađave čerge srce zove

Odoh do livade Ciganko

Osećaj mnogo je boleo

Ugarak ponesoh maleni

Sećanje da sam te voleo

Prošlo je mnogo Ciganko

Tužnih noći i dana

Ugarak stalno nosim

I tiho zovem Željana

Ne mogu lepa Ciganko

Ne želim da je zbogom

Neka mi Ciganin dozvoli

Čergom da putujem s tobom

Možda si prodata Ciganko

Lepša no beli krin

Pa te negde daleko

Čeka suđeni Ciganin

Ocu je tvome Ciganko

Važnija možda boja

Il' novac za te dobijen

Nebitna ljubav je moja

Prođoše godine Ciganko

Ćerku mi supruga rodila

Na krštenju, možda slučajno

Baš tvoje ime je dobila

Naše je pesme Ciganko

Na slavlju Ciganin svirao

Krštenje, kum me posluša

Ime sam ćerkici ja birao

Neka me seća Ciganko

Čitavog života moga

Livade na kraju sela

Čerge i vrelog tela tvoga

Prošlo je mnogo Ciganko

Žena kroz život moj

Ali nijedna ne izbrisa

Vatreni poljubac tvoj

Bar da te vidim Ciganko

Tada bih za to sve dao

Želja je sada iščezla

Dal' bih te i prepoznao

Tako je trebalo Ciganko

Ne krivih sudbu ni sebe

Čerga je morala da krene

Sa sobom poveze i tebe

Bolje je lepa Ciganko

Da te ne vidim nikada

U sećanju da ostaneš

Vatrena, lepa i mlada

___________________________________

___________________________________

VREME

Sam slavim krsnu slavu

Veselje ne donosi ništa

Jer nemam više nikoga

Osim hladnoga ognjišta

Božić bez badnjaka, slame

Česnice, poklona, ništa

Dece da pijuću srećni

Osim hladnog ognjišta

Uskrs mi dan kao i drugi

U čamotinji ne znači ništa

Nema cveća, crvenih jaja

Osim hladnog ognjišta

Gasi se obitelj jedna

Iza mene ostaće - ništa

Ako izuzmem pesme ove

Osim opustelog ognjišta

___________________________________

___________________________________

KRAJ

Nikad te video nisam

Nikad te videti neću

Prepreka to ne beše

Srce da oseti sreću

Čet i neobična slova

Drugačija od svih bila

Iznenada bez namere

Klik i ljubav se desila

Zar može preko slova

Realno duša zaboleti

Nekoga koga ne vidiš

Iskreno, tako zavoleti

Verovao do tad nisam

Srce je dan danas želi

Šapuće tiho bez slova

Volim te moj cvete beli

___________________________________

___________________________________

STRPLjENjE

Strpi se voljena, prihvati istinu

Teško je i meni, al' živeti se mora

Neka za sada bude kako su hteli

Svanuće i nama prolećna zora

Ovde sad moramo kako moramo

Raduj se danima koji nam slede

Bićemo srećni kako smo sanjali

Negde gde ova pravila ne vrede

Kada se sretnemo jednoga dana

Na mestu koje večnost se zove

Gde bez prestanka ću da te ljubim

Gde ćemo bezbrižno sanjati snove

Tamo gde ćemo se bez straha voleti

Tamo gde će nas Gospod spojiti

Gde ljubav naša korenje će pustiti

Gde nas niko neće moći odvojiti

___________________________________

___________________________________

POBEDNIK

Kad ljubav utihne nastaje tuga

Ostavljen il' ostavio ista je slika

Smeh ili suze sasim sve jedno

Rastanak nema pobednika

Neko je srećan, a neko tužan

Laži su, sve je to samo navika

Oboje jednako plaču u sebi

Rastanak nema pobednika

Lagati osmehom možeš druge

Da sebe lažeš nije ti data prilika

Kad skineš osmeh poteknu suze

Rastanak nema pobednika

Neko je s drugim, a neko sam

U oba srca je nevidljiva razlika

Ljubav udaljavanjem ne umire

Rastanak nema pobednika

Ljubav nije kompjuter neki

"Stop Love" - nema tog klika

Odlaskom ona ne prestaje

Rastanak nema pobednika

Neka se ne vide više nikada

Slike u podsvesti zauvek stoje

Rastanak nema pobednika

Gubitnici, na žalost, su oboje

___________________________________

___________________________________

HUMANOST

Vesele pesme nisu u modi

Neće me za to savest peći

Koga zanima radost nečija

Veća je radost tuđoj nesreći

Srećan sam danas imam sve

Ko misliš da će ti to pročitati

Veća pažnja i interesovanje je

Ako te za bolesnika treba pitati

Al' nemoj dužiti, pita jer te sreo

Besan će biti ako ga smaraš

I obavezno reci da nije dobro

Inače ćeš da ga razočaraš

Ako umre neko blizak iz kuće

Komšinicu sretneš, saučešće dala

Parta od vremena već izbledela

Ona skoro plače: Jao nisam znala

___________________________________

___________________________________

OPASNOST

Ljubav je opasna kao vulkan

Iznenadi te vrela lepa masa

Al kad te opeče i povuče se

Ostaje pustoš a ti bez glasa

Osećaj ružan, tužan i glup

Poželiš tada da bio je san

Ne pomažu piće ni cigarete

Ostala pustoš, ti u njoj sam

Kada se lava jednom povuče

Miran svakako ne možeš biti

Uzalud, vulkan je nepredvidiv

I svakog trena može proraditi

Zato se pazi dok ljubav ćuti

Jednako čudna narav je njena

Kada će doći pa te napustiti

Ko vulkan dolazi nenajvljena 

___________________________________

___________________________________

SUDBINA

Nekad je decu čekala srećna

S ručkom na postavljenom stolu

Danas na istom mestu i sama

Prihvata istinu u svome bolu

Muž je napustio pomalo mlad

Deca po belom svetu rasuta

Kandilo gori, osvetljava ikonu

Krštenica zgužvana malo žuta

Od pune kuće tople nekada

Osta sama bez dečje vike

Na stolu samo šerpica mala

Na zidu od sinova neme slike

___________________________________

___________________________________

PRAZNINA

Broj telefona mog zaboravi

Nemoj mi poruke ljubavi slati

Šta smo imali sve je rečeno

Nemam ja tebi više šta dati

Kasniš za malo devojko mala

Sama si birala, da duša ti pati

Ljubav je moja drugoj predata

Nemam ja tebi više šta dati

Ne traži nešto što si imala

Za šaku ljubavi htela si stati

Sad si se ponovo setila mene

Nemam ja tebi više šta dati

Život je takav podne, a tama

Maćeha nekome, a nekom mati

Kajanje neće da ti pomogne

Nemam ja tebi više šta dati

Besplatno nema malena moja

I lepo i ružno mora da se plati

Skupa ti beše jedna noć sreće

Nemam ja tebi više šta dati 

Nadođe vreme, kalendar ne treba

I sasvim sve jedno koliko je sati

Uzalud malena zoveš moje ime

Nemam ja tebi više šta dati

Da li si mislila te noći jedne

Kako ćeš mene zauvek imati

Pa sad me zoveš, ali u mašti

Nemam ja tebi više šta dati

Volim ja tebe, ljubav je večna

Volim, al' ne moraš ti to znati

Srce je moje kod tebe zgaženo

Nemam ja tebi više šta dati

Prihvati istinu, putuj bez mene

Stihovi ljubavi moje su nemi

Nemam ja tebi više šta dati

A čak i da imam, odakle mi

___________________________________

___________________________________

LAŽ

Nikada me ne pitaj za sutra jer ja

svoja sutra rađam upravo danas. 

Kao ptičice puštam ih iz duše. 

Vidiš mala jata, ka tebi lete.

Ne pitaj me nikada ni za juče, 

misliću da si me znala,

a ja ni sebe više ne srećem

tamo odakle dolazim.

Hteo bih da napišem još nešto 

ali reči mi kaplju samo iz očiju.

Kao pesma tiho, kao svila nežno 

tvoje usne slete mi na rame.

Ne okrećem se. 

Znam. 

Niko ne prilazi tako nečujno.

Vrelim dahom zagolica mi vrat 

pa ga prolije po čitavom telu

a naše ruke grčevito 

uhvate za prste i snažno stegnu, 

i tako dišemo zajedno.

A šta ako me nikad 

nisi ni volela, ako si 

samo lepo znala da glumiš

dolazila od drugog

ulivala mi lažnu nadu

nadoknađujući sa mnom

ono što ti je falilo kod drugih

pa možda zato suze

zbog griže savesti.

Onda je uzalud ovaj 

osmeh na mom licu,

ovaj sjaj u prvoj slici buđenja

i pesma ova koja ostaje

u srcu prevarenom zauvek.

Onda je jasno to zbivanje 

života u magli i tami nestvarne 

sreće i senama dana prevarenih,

ali ja verujem tebi i kad ne postojiš

i kad te nemam.

___________________________________

___________________________________

SEĆANJE

Naslonjen na ogradu mosta

gledam u reku, koja se lagano kreće

i vraća me u neko davno vreme.

Ta voda koja ljubi obalu

još jutros ljubila je onu obalu

na kojoj sam je prvi puta zagrlio.

To sećanje rasplamsalo je

davne vatre u mojim venama.

Zablistalo je sunce u suton

iz njenih očiju a drhtanje tela

odalo njena osećanja,

kad su crvene ruže procvale

na njenim obrazima.

Ćutali smo, sećam se, tako zagledani u reku,

ovu istu u koju gledam sad sam,

a osećali ljubav se rađa.

Uzdasi su se otimali sami

i milioni slika u sekundi

iz vremena kad je

hor ptica pevao himnu ljubavi

koju smo čuli samo mi.

Šta me je dovelo na most

i zašto pogledah reku,

kao da je nikada nisam video,

šta mi to neda da je zaboravim.

Reka koja protiče iz njenog grada

i sa tajnama teče kroz moj

ili ljubav neprežaljena.

___________________________________

___________________________________

ĐURĐEVDAN

Kada me samo pogleda

Garavim svojim očima

Sunce me greje veselo

U dugim zimskim noćima

Lepša od prolećnog cveta

Od duge sa hiljadu boja

U srce moje se useli

Crna lepotica moja

Gledam je kako veselo

Smeši se lepa, preslatka

Srećna je sa mnom ostala

Čerga otišla bez povratka

Šetamo livadom šarenom

Kosu je dugu rasplela

Od vatre ostao pepeo

Kraj koje mene je srela

Veselo lepa Ciganko

Raspleti duge kose

Dok travu cvetnu zelenu

Gaze ti noge bose

Garavo oko prelepo

Pogledom nežno me mazi

Dok čerga bez nje polako

Prašnjave drumove gazi

Podari Gospode ljubavi

Čerga nek putuje sreći

Ciganu starom najviše

Poklon mi dade najveći

Cigani dušu imaju

I moj se ostvari san

Dupli je praznik od sada

Za mene Đurđevdan

Ederlezi Ciganka peva

Đurđevak se zeleni

Njen je to praznik najveći

A krsna slava je meni

Sama je ostala bez čerge

Srcem se Ciganka vodila

Sledeće godine lepotica

Sina je nama rodila

Srpski će znati, logično

Ma kakve bio boje

Ciganski ona ga učiti

Nek' zna šta je i ko je 

S tri će se prsta krstiti

Od nas mu izbor dan

Srbin ili Ciganin bio 

Slaviće Đurđevdan

---------------------------------------------------

SUZE

---------------------------------------------------

ŽIVOT

Život postoji za ovaj dan

Živi ga ostavi snove sve

Živi ga jer za kratko traje

Živi jer danas to ti je sve

Život ne postoji ni za juče

Nijedno ne važi obećanje

Juče je bilo i ne vraća se

Život je danas, juče sećanje

Život ne postoji ni za sutra

Šta sutra donosi mi ne znamo

Raduj se suncu i zori danas

A sutra to je vizija samo

Nek' juče bude u zaboravu

A sutra želja il' pusti san

Ne misli o njima već se brini

Samo za danas, za ovaj dan

___________________________________

___________________________________

PLAČ

Kosu je dugu rasplela

Pogled joj ljude pratio

Kosom je suze brisala

Dragi se nije vratio

Pogledaj šarene bašte

Poslušaj vesele ptice

Obriši suze devojko

Ne skrivaj lepe okice

Ostavi prošlost devojko

Nek' bude reka daleka

Živi za danas i upamti

Pravi te negde čeka

Ne dozvoli lepoto neznana

Oko da belu kvasi bluzu

I znaj: Niko nije zaslužio

Jednu jedinu tvoju suzu

Doći će kad sneg se zabeli

Ili jesenja kiša padala

Možda sa prolećnim suncem

Kada se ne budeš nadala

Kada ti nečujno iza leđa

Ruku na rame stavi

Srce nečujno će ti reći

Da, onaj ne beše pravi

___________________________________

___________________________________

POGLED

Ne gledaj za mnom devojko

Nemoj, okrenuti se neću

Nisam ja ko to zaslužuje

U ponovnu ne verujem sreću

Ne gledaj za mnom u odlasku

Ni krišom poludignutih veđa

Jer sve što možeš da vidiš

Sve udaljenija moja su leđa

Mesec žuti gledaj devojko

Ili sjajnu zvezdu Danicu

Možda te oni povedu

Pokažu ti životnu stanicu

Ne gledaj za mnom devojko

Nestajem, ne napreži oči

Shvati da hop se ne govori

Pre nego li što se skoči

___________________________________

___________________________________

TRAG

Svako je čovek sam za sebe

Sudbinu svojim rukama kroji

Neko će raditi, obitelj stvarati

Neko će samo zvezde da broji

Za ista dela drugačije suđen

Nekome mrzak, a nekom drag

Pred Bogom, ipak, svi smo isti

Ma kakav na zemlji ostvimo trag

___________________________________

___________________________________

JESEN

Jesen me izvukla iz samoće

Kada je prelila zlatne boje

Igra se ona iskusno s njima

Gde sam sakrio ime tvoje

Jesen me izvukla iz samoće

Bojama tera da te se setim

Duša i srce opet da požele

Tebi u zagrljaj da poletim

Jesenji vetar sa žutim lišćem

I skriveno srce moje nosi

Zelene oči tvoje da ljubim

Dok su mi prsti u crnoj kosi

Jesenje kiše sećanja bude

I zovu tebe, koje dugo nema

Raspi po sobi sećanja svoja

Jer zima evo na pragu drema

___________________________________

___________________________________

NEMINOVNOST

Ah kako je ružno: Zbogom

Umesto lepog: Doviđenja

Kad na smrt je osuđena

Ljubav pre svoga rođenja

A snovi su bili večni

Tvrđi od kamenog stenja

Ali džaba, kad kob naredi

Pogreb sreće pre rođenja

Osta lepa pesma negde

Stihovima sreće tkana

Sa ljubavlju ispunjena

Al' nikad i dopevana

___________________________________

___________________________________

PESMA

Nije ovo molitva zbog straha moga

Zbog greha mojih i pakla kletog

Ne tera mene želja za oprostom

Molitvom da se setim imena svetog

Nije ovo molitva zbog straha moga

Dok znamenje crtam sa tri prsta

Ne tera mene oprost na molitvu

Već reči Tvoje raspetog s Krsta

Nije ovo molitva zbog straha moga

Koji me muči i u snovima brine

Neka zlih ljudi, nek' bol mi nanose

Oprosti im, jer ne znaju šta čine

Nije ovo molitva zbog straha moga

Nagrada meni su od Tebe boli

Jer mi ih daješ da bih se kajao

Pesma je ovo o tome kol'ko Te volim

___________________________________

___________________________________

NEMOJ

Nemoj me zvati ljubavi

To si mi nekada bila

Sad kad si sama ostala

Opet se mene setila

Ostani tamo malena

Gde si potražila sreću

Ljubav mi rikverc nema

Nazad ne mogu i neću

Lako si od mene otišla

Nisi mi tužna bila baš

Bežeći iz toplog zagrljaja

Šta si milila da dobijaš

Nisam te čekao ni malo

Poznata vrlo priča je ovo

Maleni izlet, pa brzo nazad

Ali kod mene nema ponovo

Nisi ti prva ni poslednja

Koju sam ostavio il' izgubio

Isto tako nećeš biti ni ona

Koju sam dva puta ljubio

Imala sve si kod mene

Centar mi sveta bila

Sad sedi tamo, računaj

Šta si dobila, šta izgubila

___________________________________

___________________________________

SAN

Davno sam otiš'o jedina moja

Želja se ne gasi da se vratim

Jer kad sam pošao pola mene

Ostade s tobom da te pratim

Želja se ne gasi da se vratim

Da ljubim opet i da te gledam

Za novi početak prekasno je

A ipak prerano da se predam

Davno sam otiš'o jedina moja

Znam, nikada više neću da ljubim

Jer ja sam čovek što voli da luta

Pre nego što nađem, ja to izgubim

Sanjam te jedina svakoga dana

Grliš me, stavljaš glavu mi na grudi

Još samo u snovima ti si moja

Zato ne želim nikad da se budim

___________________________________

___________________________________

OSTATAK

Gde nestade mesec

U koga smo gledali

Dok smo zagrljeni

Presrećni se smejali

Gde nestaše zvezde

Zar smo ih izgubili

Dok smo ih brojali

Presrećni se ljubili

Gde nestade sunce

I njegov sjaj vreli

Koga nismo gledali

Dok smo se voleli

Još se borim noćima

Suzama i pesmama

Samo one ostaše

Trag jedini o nama

___________________________________

___________________________________

PRIORITET

Ljubav je lepa u pesmi samo

Gde za nju živiš, zbog nje dišeš

Realnost nije previše važna

Bitni su ukrasi stiha koji pišeš

Tanka je granica ljubavi i tuge

Ne pišeš srcem, taj bol nije važan

Izmišljaš stihove protkane cvećem

Utisak čiatoca da ostane snažan

Ljubav prestane i nastaje tuga

Pišeš o lepoti i od sreće skačeš

Čitalac da uživa, nikad znati neće

Da je srce prazno i da tiho plačeš

Proleće se rađa, osećanja bude

Ljubav je još jača, veća nego stepa

Zanemariš suze i dušu što jeca

Cilj je da ostane jedna pesma lepa

___________________________________

___________________________________

TATA

Nisi mi falio, a daleko od mene

Stalno sam lutao raznim stazama

Osećaj rečima preneti ne mogu

Znaš imaš sve u svojim Lazama

Više sam kući navrać'o ko gost

Zbog obaveza najčešće samo

Na istom mestu sam, ali mi fališ

Zbog saznanja samo da nisi tamo

Teško je opisati zbivanja u duši

Čovek se kao bajage pomiri s tim

Nismo se puno družili, pričali

Fališ mi mnogo bar da te vidim

Skoro ću i ja tvojim putem gore

Vuka samotnjaka raduje taj dan

Možda na isto mesto nećemo

Želim da te vidim, svrati mi u san

___________________________________

___________________________________

OPROST

Nemoj me više zvati

Kako sam, oluja duva

Nikada nećeš znati

Neka te Gospod čuva

Ne traži moje sene

Nisi mi to što si bila

Ljubav sam sahranio

Koju si hladno ubila

Kuda si pošla nastavi

Dvaput da gubim neću

Ja nisam bio pravi

Drugu si želela sreću

Leto i noć je vrela

Prazne ti zore rude

Kakvu si sreću htela

Neka ti takva i bude

Uživaj sad je po tvome

Ne reče kuda krećeš

Nisi mislila o tome

Više me videti nećeš

Izbriši iz svoje glave

Toplih zagrljaja roj

Miris pokošene trave,

Broj iz telefona moj

Razlog odlaska tvog

Nikada neću saznati

Puteve moje zna Bog

A tvoje neka pozlati

Neću ti ranu soliti

Moliću, postove postiti

Ja ti se neću vratiti

Bog će ti sve oprostiti

___________________________________

___________________________________

DEČAK

Karavani više ne prolaze

Psi ne laju, podvijena repa

Ljubav odlazak ne najavljuje

Sreća je sve osim lepa

Mene nije donela roda

Ja sam plod nečije ljubavi

Dečak jesam nestašan u duši

Dok živim tako ću i da nastavim

___________________________________

___________________________________

NESPORAZUM

Kako si lepa ljubavi

Nagrada tebe je imati

Osmeh ti predivno stoji

Volim te, takva ćeš ostati

Kako si lepa ljubavi

Sekunde s tobom su sati

Sunce iz očiju sija ti

Volim te, takva ćeš ostati

Kako si lepa ljubavi

Ko cvet na trešnji zlati

S usana med ti teče

Volim te, takva ćeš ostati

Godine nisu važne

Kako si lepa ljubavi

Tako će biti anđele

Dok nas Bog ne rastavi

___________________________________

___________________________________

VELEGRAD

Kada sam pošao putima drugim

Bez cilja kao bez jata ptica

Zgažen u svetu požurih nazad

Gde tužna osta moja čobanica 

Kada sam stigao, u šumi muk

Ne crvkuću s grana veselo ptice

Livada zelena bez stada belog

I hlad pod hrastom bez čobanice

Ne krivim svetla velegrada

Gluposti svoje ja se stidim

Nek' suze teku, želja je jedna

Bar jednom samo da je vidim

Vrati mi Bože bar na trenutak

Osmejak srećan na moje lice

Vodi me stazom kuda su prošla

Stopala nekad moje čobanice

___________________________________

___________________________________

SUNCE

Duge su noći u zimske dane

Hladnoća širi ruke svoje

Sivilo neba ko tama u duši

Jedino svetlo oči su tvoje

Oči koje svojim sam zvao

Jače od sunca i u sred zime

Magla mi neda da setim se lika

Sećanje samo čuva ti ime

Srce je prazno još tebe čeka

Ranjeno, nežno puno topline

Željno iskrenih reči i dela

Ljubavi one za kojom gine

Snegovi beli skrivaju staze

Koje zarasle, prazne stoje

Kojima nekada cveće je cvalo

Dok ih gazismo samo nas dvoje

___________________________________

___________________________________

REKA

Čuju se samo koraci moji

Kraj reke tihe dok šetam sam

Ona sa drugim osmehe deli

A osta mnogo toga da joj dam

U sebi nosim sve priče lepe

Jer da ih sluša sad nema ko

Nekad sam tako ćutao sa njom

A ona osećala sreću srca mog 

Nije mi žao što me ostavila

Neka se za nju mole svi sveci

Tromim korakom stazama našim

Hodam i sreću šapućem reci

Voda lagano talase širi

Voljena reka zna moje boli

Iako nema, žubor mi šapće

Da je sa drugim, a mene još voli

___________________________________

___________________________________

SUDBINA

Kada se sudbina poigra životom

Kao što se naša poigrala s nama

Tada zora nikad više i ne sviće

Sunce ne sija i vlada večna tama

Mišljenje je moje da samo pesnik

Dočeka mnogo zora da zarudi

A onda saznao da od pamtiveka

Pesme pišu samo tužni ljudi

Ne spadam u one koji ne veruju

Trenutak spoznaje beše mnogo ružan

Možda sam u duši pišući pesme

Ne znajući, veseo, ipak bio tužan

Neka ipak drugi o meni sud daju

Ne krotim ja vodu što teče iz česme

Ako tako kažu onda je to tako

Nek o mojoj tuzi kažu moje pesme

___________________________________

___________________________________

TUGA

Sedam je dana u nedelji

Dvadesetčetiri sata u danu

Dvanaest meseci u godini

Al' malo da zaleči moju ranu

Godina evo četvrta prođe

A rana boli ko što je bolela

Pitanje i dalje bez odgovora

Dal' me je u stvari ikada volela

Bilo je lepo dok me je ljubila

Osećaj kao da zemlja se trese

Lebdeo tada sam u oblacima

A sad sam čovek bez adrese

Ja nemam petak, praznik, nedelju

Za tugu svoju nikog ne krivim

Gradismo dom budućnosti naše

A sad tumaram samo da preživim

___________________________________

___________________________________

SETA

Jesen je lišće u žuto obojila

Psi lutalice žive živote svoje

Semafori svetla naizmenično pale

Pod brezom nežno ljube se dvoje

Pod brezom nežno ljube se dvoje

Sava lagano svom Dunavu teče

Ulične svetiljke polako se pale

Nad gradom tiho spušta se veče

Nad gradom tiho spušta se veče

Mostovi udaljene obale spajaju

U crkvi molitvom verni pale sveće

Srećni se smeju, a tužni nadaju

Srećni se smeju, a tužni nadaju

Bolesnik bitku s bolešću bije

I sve je tako isto svakoga dana

Samo što, ipak, ništa isto nije

___________________________________

___________________________________

VAPAJ

Pomozi Gospode sinu svome

Na najtiši šum ja se štrecam

Al' nedaj mi ribu za večeru

Nego me nauči kako da pecam

Pomozi Gospode sinu svome

Ne želim iste greške da pravim

Pokaži mi nekako puteve prave

Da večno sveto ime Ti slavim

___________________________________

___________________________________

ČEMER

Ne sviraj stari Cigane

Slomi to gudalo svoje

Jer pesmom tvojom tiho

Lomiš ranjeno srce moje

Nekad si stari Cigane

Pesmom mi dušu grejao

Sad plačem zbog iste pesme

Uz koju sam se smejao

Oprosti mi stari Cigane

Platiću ćutanje tvoje

Sada ni vesela pesma

Ne greje srce moje

Zasviraj stari Cigane

Zasviraj brate, rode

Zasviraj pesmu ljubavi

Ali sačekaj dok ja odem

___________________________________

___________________________________

EPITAF

Odlazim polako, ali sugirno

I na groblju čujem ptica poj

Gledam ploče, čitam epitafe

Razmišljam kakav će biti moj

Baš niko loš ne počiva ovde

Jedan po jedan lagano čitam

Gde nestaše oni zlobni ljudi

Mahinalno, usput, ja se pitam

Dok živi behu bili su svašta

Neko pred svima, a neko krio

Običaj nalaže da se izrekne

Uz gutljaj rakije: Dobar je bio

Puno je groblje šarenog cveća

Počinjem potrešen teže disati

Ne treba meni epitaf izmišljati

Živ ću ga dobrim delima pisati

___________________________________

___________________________________

SAVET

Razgovaram sa tišinom

najbolje ona me razume

kritikom nežno savetuje

poslušam, jer zaista ume

Razgovaram sa tišinom

Njene reči mene snaže

Uzalud hiljade naratora

Tišina uvek najviše kaže

___________________________________

___________________________________

NOSTALGIJA

Kao svetlo na sred tunela

Staro vino gusto što prija

Kao melem na rani teškoj

Kao majka žena najmilija

Grle me nežno i kad ih ružim

Daju mi i kada nisam zaslužio

Vesele mi se i kad ih kuliram

Kada im ni ruku nisam pružio

Volim ih i kada mislim najgore

Kroz vene teku, a da i ne znam

Ne gledam šta ću dobiti od njih

Nego se mislim šta da im dam

Čudna je ljubav nevidljiva

Bog me posla na druge staze

U koferu stvari poneo sam

U srcu večno Sremske Laze

___________________________________

___________________________________

ZAR JE BITNO KO SAM

Svetla velegrada mamiće ljude

Lutalica lutati, kud god da krene

Svatovi pevaće vesele pesme

I onda kad više ne bude mene

Budala i kad ćuti biće budala

Cveće bez vode će da vene

Narcis u sebe biće zaljubljen

I onda kad više ne bude mene

Ratove ljudi stalno će voditi

Krv će i dalje teći kroz vene

Rodbina krsne slave slaviće

I onda kad više ne bude mene

Prosjak se neće nikad zaposliti

Roba za prodaju imaće cene

I sve će biti kao što je i bilo

I onda kad više ne bude mene

___________________________________

___________________________________

Knjiga je posvećena svim ženama

koje su ikada pustile suzu zbog mene