Recenzija
Četvrta po redu knjiga Željka Kužeta, kao i prethodne tri, čudna, raznolika, misaona, pomalo tužna, kontrastno jaka i namerno dekonzistentna zbirka. Kao i prethodne tri tako i ova zbirka pesama, ovog već renomiranog pesnika, ima dve celine.
Prvi deo zbirke „Šabac – grad lubavi“ govori o Mirjani, pesnikovoj neprežaljenoj ljubavi, Šapcu – njenom rodnom gradu, letu 2017. godine, Letnjikovcu, Starom gradu i Benskim barama – šabačkim naseljima, koja očito imaju posebnu ulogu u toj ljubavi i pesnikovom životu. U tom delu zbirke napisane su najrazličitije pesme vezane za raznolike trenutke, za razočarenja, patnje i boli koje samo ljubav može da pruži i da nam tako podmuklo servira.
Pesme u drugom delu teško je tematski povezati, ali kad bismo lakonski ređali teme, one bi bile kalendar uspomena na život, molitvi Gospodu, lebdenje između sna i jave gde se insomnija manifestuje ne samo kao poremećaj , nego kao neizmeran bol, patnja i čežnja.
Kroz celu zbirku pesama provlači se osnovna nit traženja odgovora na važna životna pitanja gde je Bog kao Tvorac prisutan baš u svemu, u svakom trenutku života, ljubavi, razočarenja, patnji, boli... Ako se anliziraju naslovi ovih pesama i pokušaju povezati sa sadržajem, dolazi se u kontradikciju koja je u mnogim pesmama data namerno. Svaki pesnik, kao duh i duša vremena u kome živi i kao trenutak božanskog nadahnuća proživljava lutanja i patnje duše, ali Željko u ovoj zbirci ta lutanja i ta saznanja daje u retrospekcijama, gde je prošlost deo stvarnosti, gde je mašta deo realnosti, gde je patnja deo duševnog bola koji teži ka pročišćenju.
Sve ovo odvija se uz zazivanje Boga kroz molitvu i pokajanje. Kroz celu zbirku prisutna je zapanjujuća otvorenost i potpuna iskrenost. O toj i takvoj iskrenosti i otvorenosti duše, pa i kajanja, govore mnoge pesme ove zbirke.
U pesmama caruju lepota, uspešni i umetnički vredni stihovi, koji kao da su pomno klesani, a znamo da ovaj pesnik pesme piše u dahu, ne dopunjuje ih i ne prepravlja. U pesmama se namerno gubi ritam, ali ne na uštrb rime i taj, ponegde pomalo narativni, diskurs stvara prozni ugođaj, tako neobičan za poeziju. Ako uzmemo u obzir da je “Licencija poetika“ moto ovog pesnika, kada su u pitanju , ne samo teme i motivi, već i sami stihovi, onda emocije, snažni kontrasti, sloboda koja je apsolutna, daju potpuni smisao i opravdanje svim pesmama ove zbirke.
Milan Pavlica
---------------------------------------------------
ŠABAC - GRAD LJUBAVI
---------------------------------------------------
RASTERAJ SUZE PLAČEM RADOSTI
Srce i duša mi ostaše daleko
Na Starom gradu u Šapcu kraj Save
Na klupi staroj što tajnu je krila
Na kojoj noćima ljubih oči plave
Ljubav bez ljubavi, život bez života
Nije sreća ni u zlatu ni u novcu
Jer sve što imam sada bih dao
Sa očima plavim za noć na Letnjikovcu
Nepomiren istinom, bolom i tugom
Beograd kunem gde sahranih nadu
Živim u njemu ko isposnik u pustinji
A sve što želim u Šapcu je gradu
Ne leči vreme ništa, a ne sve
Bol me boli ko što je i boleo
Šabac sanjam i plave oči
Volim ih isto ko što sam i voleo
___________________________________
___________________________________
KAD NEMA SUZA OČI PLAČU BEZ NJIH
Slatko bih da se naplačem
Al' suza davno je nestalo
Sve što ranjeno srce želi
U Šapcu kraj Save je ostalo
Slatko bih da se naplačem
Al' suze davno presušiše
A rana boli sve jače
Od kad nam ljubav ubiše
Slatko bih da se naplačem
Iako pomoglo ne bi
A da je tako moralo
Ne umem da objasnim sebi
Slatko bih da se naplačem
Al' suza tugu ne briše
Sve što mogu da učinim je
Pesme o Šapcu i njoj da pišem
___________________________________
___________________________________
PLAČ BEZ SUZA NE TREBA BRANITI
Šabac je spavao dubokim snom
Sava je nečujno ka ušću hrlila
A na klupi jedna žena zaljubljena
Čoveka kog voli strasno je grlila
Noć ih je skrivala srećne, nasmejane
U zanosu lepote ljubavi iz sna
O trenutku ovom sreće neviđene
Sanjali su oboje mnogo godina
Sreća kratko trajaše, stariji je bio
Mada nisu skrivali niti se stideli
U najvećoj ljubavi rastati se moraše
I nikada više nisu se ni videli
Tajnu Sava čuva, Letnjikovac ćuti
Klupa stara nema, ljudi i ne mare
Prvu ljubav, poljupce, nežna milovanja
Zapamtiće zauvek samo Benske bare
___________________________________
___________________________________
PADAJU SUZE NIZ BLUZU CRNU
Neka me raspnu, neka mi sude
Neka me u okove najteže stave
Neka mi Mis Univerzum ponude
Srce je moje u Šapcu kraj Save
Neka me nagrade, neka me ljube
Neka sve crne istaknu zastave
Neka mi ponude sve zlato sveta
Bogatstvo je moje u Šapcu kraj Save
Neka me šibaju, neka me maze
Neka žalost moju veselo slave
Neka mi ponude ribicu zlatnu
Želje su moje u Šapcu kraj Save
Neka me pohvale, neka me kude
Neka mi od života pakao naprave
Neka mi krunu zlatnu ponude
Carstvo je moje u Šapcu kraj Save
___________________________________
___________________________________
SUZNE SU OČI DOK DUŠA ĆUTI
Leto 2017. i maleni grad na Savi
Pamtiću kao uspomenu svetu
Tamo je rođena i mučki ubijena
Jedna ljubav najveća na svetu
Leto 2017., Šabac, Stari grad
Skrivena u tami jedna stara klupa
I hiljade poljubaca, strasnih zagrljaja
Pri pomisli samo i sad srce lupa
Leto 2017., Letnjikovac s njom
Ljubismo se do zore na travi
Za ceo svet to je bio Pariz
A za mene Šabac - “Grad ljubavi”
Ostala leta u Beogradu, sam
Borim se da preživim ljubavi pad
Za ceo svet to je sada Peking
A za mene Šabac - “Zabranjeni grad”
___________________________________
___________________________________
KO LI JE KRIV KAD SUZE TEKU SAME
Sena me prati, a sunca nema
Košmari noćima remete san
Sat mi ne treba, a ni kalendar
Bez nje je isti svaki moj dan
Mesec sa neba ko da prkosi
Jer budan čekam novi dan
Dok Šabac čuva sve što volim
Čeka me bdenije il' nemiran san
Voli je srce beskrajno jako
Iako duge prolaze godine
Sava talasa u mašti mojoj
Šabac i osmeh ljubavi jedine
Drugove nemam ni prijatelje
I nadu davno sam već izgubio
Imam besane noći prepune bola
I uspomenu: Jednom sam ljubio
___________________________________
___________________________________
NE SKRIVAJ SUZE LEPO TI STOJE
Sloboda peva na sve strane
Pesnici misli na papir nose
Ja sanjam Šabac i Benske bare
Gde sam ljubio noge joj bose
Cveće je procvalo, livadu šareni
Polen sakupljaju pčelice vredne
Ja sanjam Šabac i Stari grad
Gde sam ljubio usne joj medne
Dok svici remete noći tišinu
A lane spava u naručju srne
Ja sanjam Šabac i Letnjikovac
Gde sam mrsio kose joj crne
Potok žubori bistar i hladan
Ptičice crvrkuću, veselo poje
Ja sanjam Šabac i klupu jednu
Gde sam ostavio srce svoje
___________________________________
___________________________________
KAD KAMEN PLAČE SUZE SU SUVE
Ne znam ni gde živi
a ne znam ni gde je
Ne znam ni šta radi
Dok isto nas sunce greje
Da li je još u Šapcu
Il' u goste dođe samo
Pomisli li na nas
Dok iste zvezde gledamo
Ne znam dal’ je otišla
Ni s kime, ni kamo
Ne znam dal’ je sama
Dok isto nebo gledamo
Neću niti saznati
Jer nikad neću tamo
Seti li se ljubavi
Dok isti mesec gledamo
___________________________________
___________________________________
SUZE SU TUP MAČ NA KOJI LAKO SE POSEČEŠ
Kad hoće čovek tada sve može
I najširu reku uspe da premosti
Ja sam te samo voleti hteo
Oprosti Mirjana, sve mi oprosti
Nisam svetac da greške ne pravim
Tuga i čežnja jedini su mi gosti
Samo sam želeo da srećna budeš
Oprosti Mirjana, sve mi oprosti
Ja nikada više zavoleti neću
Ti kreni svojim putem radosti
Samo sam hteo da živimo snove
Oprosti Mirjana, sve mi oprosti
Ne biva uvek kako čovek poželi
U ljubavi našoj sve je rečeno
Nije ni bitno šta sam ja hteo
Oprosti Mirjana, tebi je oprošteno
___________________________________
___________________________________
SUZE SU PLAKALE ZA NAMA
Godine polako prolaze kraj mene
Svaki dan sve tužnija zora sviće
A srce april u Beogradu pamti
Kad prvi put sretoh najdraže biće
Poljubih anđela u obraz levi
Iskrenim srcem kao ikonu svetu
Ispunjena želja nakon pet godina
Dogovorena davno još na četu
Nismo se stideli ljubavi naše
Na četu svi su za nas znali
Da se volimo već godinama
A nismo se videli ni upoznali
Godine polako prolaze kraj mene
Al’ srce dok kuca zaboraviti neće
Park ispred autobuske stanice
I to najlepše beogradsko proleće
___________________________________
___________________________________
SUZAMA ZOVEM IME TVOJE
Nikada više neću navratiti
U grad u kome srećan sam bio
Nikada više neću ni videti
Najslađe usne koje sam ljubio
Nikada više neću navratiti
U grad u kome sam bio tužan
Nikad joj vratiti neću što dade mi
Ljubav joj ostajem zauvek dužan
Nikada više neću navratiti
U grad u kom spoznah šta je sreća
Iako dok žvim biće što je bila:
Ljubav jedina, poslednja, najveća
Nikada više navratiti neću
U grad iz koga odoh u suzama
Bez pozdrava i poslednjeg zbogom
Uplakana žena gde ostade sama
___________________________________
___________________________________
OGLEDALO DUŠE SUZAMA SE BRIŠE
Lepo je imati nekoga
Ko tu je uvek za tebe
Lepo je imati nekoga
Ko te voli više no sebe
Lepo je imati nekoga
Ko bi ti zvezde krao
Lepo je imati nekoga
Ko bi za tebe život dao
Lepo je imati nekoga
Kome možeš sve reći
Lepo je imati nekoga
Ko uživa u tvojoj sreći
Lepo je imati nekoga
Ko će te od svih braniti
Lepo je, nisi me trebala
Živoga u grob sahraniti
___________________________________
___________________________________
UGASI SUZE RANJENIM SRCEM
Kad sklopim oči livadu vidim
Šarenu prepunu cveća
A kraj livade devojka šeta
Na nekoga me podseća
Kao kroz maglu slika se javlja
Il' samo želja opet
Nekada davno dok srećan bejah
Neko mi “uzbrao” cvet
Ne, nije želja istina to je
Sećam se još i sad
Devojka cvet je “uzbrala” za mene
Ali poklonila nikad
Daleko beše Šapčanka mlada
Da bi mi ga dala
Fotografiju cveta u ruci za mene
Na Viber mi poslala
___________________________________
___________________________________
KAD PLAČEŠ ZA DRUGIM SUZE SE LAKO BRIŠU
Prolećni pljusak iznenada pade
Zasevaše munje i nebo zagrmi
Padao je snažno al' brzo prestao
Kao što se volesmo i rastasmo mi
Letnje sunce jako, ubija toplinom
Na suši bez vode usev se bori
Prži se kao u najvećem požaru
Ko što telo moje za tobom još gori
Jesenje kiše danima ne staju
Na čitavom nebu ista siva boja
Tihe ali uporne kao da su večne
Ko bez tebe što je ova tuga moja
Zima bela zube pokazuje svoje
Teške, hladne i duge su noći
Snegom vetar zaveja tragove
Sem istine: Nikad nećeš doći
___________________________________
___________________________________
SUZE SU NEKADA KRINKA PODLOSTI
Plakao sam i noćas
kao dete kada se izgubi
kad u šetnji pusti
majčinu ruku.
Plakao bespomoćno,
baš kao dete
kad prolazniku od suza
ne može da kaže
ni kako se zove,
niti gde stanuje.
Plakao sam izgubljen
na raskršću puteva,
bol je stezao a ja stajao,
nisam znao
kojim putem da krenem,
jer na kraju nijednog
nećeš me čekati
da podelimo bol
kao što delismo sreću.
___________________________________
___________________________________
NE LIJ SUZE ŠABAC TE ZOVE
Da imam još dva života ja
Oba bih opet poklonio njoj
Ženi s kojom nikad neću biti
Ljubavi svojoj poslednjoj
Da imam još dva minuta ja
Života na zemlji crnoj ovoj
Oba bih poklonio jednoj ženi
Ljubavi svojoj poslednjoj
Al' nemam život je samo jedan
A taj već davno poklonih njoj
I svaki minut, sekund i tren
Ljubavi svojoj poslednjoj
Čuvaj je Ti jer ne mogu ja
Srcem te molim Gospode moj
Ostade molitva, sve drugo dadoh
Ljubavi svojoj poslednjoj
___________________________________
___________________________________
NE PRLJAJ SUZAMA LICE BELO
Ako misliš anđele
Da će neko vreme
Izbrisati sećanja
Na jedinu ljubav
Onda si u zabludi
Al' sebe ne krivi
Jer kada je prava
Lubav večno živi
Ljubav srećo moja
Nije razum znaj
Ko sve drugo nema
Početak i kraj
Može proći dan
Da je se ne setiš
Nikad i ne vidiš ti
Al' dok srce kuca
U grudima tvojim
U ritmu njegovom
I ona će da živi
___________________________________
___________________________________
KAD SUZE RAZBUKTAJU PLAMEN
Kad nebo prekriju zvezde
Svici muzikom ispune noć
Ostaje mi da maštam samo:
Eh kad bih imao neku moć
Ne bi onda Šabac bio daleko
Ne bi na silu drugom se davala
Ljubila bi onoga koga voliš
U našem krevetu bi spavala
Ne bi ti ljubav drugi birali
Grlila bi onoga koga želiš
Pustila bi srce da te vodi
Ne bi ti ljubav jedinu oteli
Ne bi ti tada sreću glumila
Dušmanima grehe praštala
Bila bi kraj ljubavi prve i jedine
A ne o njoj samo maštala
___________________________________
___________________________________
NE RASIPAJ SE SUZAMA NEK DRUGI PLAČU
Sanjam te svakoga dana
U snu te vidim samo
Ništa nikad ne govoriš
Možda jer sve već znamo
Sanjam te svakoga dana
I tužnu sudbinu prizivam
Da li si srećna ljubavi
U snu mi reci da znam
Sanjam te svakoga dana
Ali ti oči ne sijaju
Bojim se srećo da ti noći
Duge bez mene ne prijaju
Sanjam te svakoga dana
Da kažeš: "Srećna sam" hoću
U snu si samo po danu
Spavati ne mogu noću
___________________________________
___________________________________
SVE SAM SUZE POTROŠIO A PLAKAO NISAM
Miris truleži polje ispunjava
U vazduhu se dah smrti oseća
Jedan mrtav čovek živeti mora
S nepoznanicama: radost i sreća
Seća se Šapca, vrelih letnjih noći
I zora kad sunce Letnjikovac kupa
Nekada nekom prvi i jedini
Jedan čovek je deveta rupa
Vozovi prazni prugama gmile
Potoci presahli mostove ruše
U crkvi bez ikona molitve čita
Jedan čovek bez srca i duše
Bez zvuka trube ječe u noći
Razbijene svetiljke ulice krase
Nekada nekome sve na svetu
Danas je samo trinaesto prase
___________________________________
___________________________________
SUZE ŠABAČKE
Ljubav je sijala jače od sunca
Zlato vereničko prst je krasilo
A onda iznenada i bez prognoze
Sunce se ljubavi naprasno ugasilo
Ne, nije ovo prolazno nevreme
Oblak će crni zauvek ostati
Kiše će gorke večno da padaju
A sunce ponovo neće zasjati
Nije to prvi ni poslednji mrak
Ni posebna tužna pesma ljubavna
Nego boli malo više od drugih
Jer u ovoj glavni junak sam ja
Nekako drugačije je kad drugi kuka
Nema problema koji mu rešio ne bih
A zašto ne umem i uzalud mi znanje
Kada ga trebam primeniti na sebi?
___________________________________
___________________________________
SUZE U ŠAPCU NAJJAČE PEKU
Samo je tuga deo mojih snova
Dok slobodan ubica mač suče
I svaki dan kao da je nova
A svako sutra isto je ko juče
Na papiru belom mrtva slova
Dok golub na vrhu krova guče
i "Nikad više" gorče od otrova
Kao iz vedra neba grom puče
Čemu toliko želja i snova
Osim da dušu mi sada muče
A srce pamet ne sluša iznova
U Šabac kraj Save opet me vuče
Do kad će košmari i čežnja ova
Mogu li anđeli da mi poruče
Mutna od suza Svetog pisma slova
Smeh duša želi, a ne da jauče
___________________________________
___________________________________
SVEŽE SUZE ZA STARE RANE
Samo o tebi umem da pevam
Imam o kome, što da se stidim
Eh, kad bi znala kolika je želja
Šabac i tebe barem da vidim
Jedna si jedina, lane izgubljeno
Svi moji snovi o tebi su samo
Eh, kad bi znala kolika je želja
Do Starog grada da prošetamo
Sve mi je prazno bez tebe srećo
A nekad sve sam na svetu im'o
Eh, kad bi znala kolika je želja
Naš Letnjikovac da posetimo
A kako si mogla nakon svega
Što smo za ljubav oboje dali
Kaješ li se ikad il' je ponos jači
Da li ti srce bar nekad zažali?
___________________________________
___________________________________
BEOGRADU PRETI POPLAVA PLAKAO SAM U ŠAPCU KRAJ SAVE
Nebo su noćno iznad Šapca
Nekada zvezde krasile
Od kad je rekla da neće doći
sve su se zauvek ugasile
Trg su Šareni fontane kupale
Rekorde u visini mlazova rušile
Od kad je rekla da neće doći
Sve su zauvek presušile
Ne mogu ljubiti jer ljubio sam
Ljubavi moje što su bile - bile
Od kad je rekla da neće doći
Sve su se zauvek završile
Svakog se dana za nju molim
Zdravlja i radosti Bog nek’ joj da
I svaku sreću u životu
Nek’ ima sve što nemam ja
---------------------------------------------------
MESEČINA LAZAČKA
---------------------------------------------------
POSLEDNJI LIST NA KALENADARU USPOMENA
Prazne su staze sokaka moga
Korov je šareno cveće smenio
Sveštenik opela samo čita
Niko se nije krstio ni ženio
Bunari davno već su presušili
Nestaje laganano selo moje
Sećanja samo ostaju bleda
Kako lepo nekada bilo je
I dom je opusteo gde mi ostaše
Mladosti moje najlepši dani
Nekada prepune sad puste ulice
Pašnjaci davno su preorani
Uvek kad dođem ljudi je sve manje
Vreme i godine neumitno gaze
Od sela moga - ponosa nekada
Osta samo ime: Sremske Laze
___________________________________
___________________________________
MRZI ME DA MISLIM, ALI I OVO IPAK JE NASLOV
Još pišem pesme, a volje nemam
Neko lepo vreme tako posetim
Al' lepe misli ne stvaraju radost
U grudima neizmeran bol osetim
Ne znam šta znači, ni kako se piše
Vesela pesma bez problema
Hteo bih makar da veselim druge
Kako kad u srcu kap radosti nema
Lagati ne umem, a umetnik nisam
Osećanja bolna ne želim sakriti
A da bih veselu pesmu napisao
Morao bih najpre ja srećniji biti
Pisaću zato samo nek se piše
A da sam srećan možda i ne bih
Na papir boli slovima prenosim
Da ne bih sve ih držao u sebi
___________________________________
___________________________________
TIGRU SU KRILA SLOMLJENA
Duvaju vetrovi s planine blagi
U podnožju ovce tiho bleje
Dokoni smišljaju priče bez reda
Srećan se glupom vicu smeje
S balkona saksija s cvećem pade
Komšija komšiji ne vraća dug
Belih vrana je sve manje i manje
A miš je mačoru najbolji drug
Gudalo gudi a gusle bez strune
Bela je linija na cesti puna
Na sve strane ko u zoo vrtu
Ulice su prepune majmuna
Dok bez mikrofona pevaljka zeva
U kafani retki plaćaju ceh
Bogu se mole kao narednici
Molitva nijedna ne pominje greh
___________________________________
___________________________________
POUKE SVETOG VLADIKE NIKOLAJA SRPSKOG
Tri su stvari o kojima
Uvek s oprezom pričaj
Tako nas nauči veliki
Sveti vladika Nikolaj:
Nemoj da pričaš nikada
O Gospodu Bogu pre svega
Sve dok ne budeš siguran
Da si utvrdio veru u Njega
Nemoj olako da govoriš
Odmah je iza Boga
O tuđem grehu sve dok
Najpre se ne setiš svoga
I treća stvar na kraju
Odnosi se na dane
Nemoj da pričaš nikada
O sutrašnjem dok ne svane
___________________________________
___________________________________
NE VOLIM EPITAFE JER NA GROBLJU SE PLAČE A NE SMEJE
Na kraju sela kućica trošna
Hlad stare lipe klupu zaklanja
Na kojoj starac zamišljen sedi
O lepšim danima budan sanja
Nekad je kuća vesela bila
Pesma se orila po ceo dan
Sve dok realnost života jednog
Odjednom nije postala san
Najlepši mladić u selu beše
I u sirotu devojku zaljubljen
Prsten joj dao da bude njegova
A ona srećna što biće njen
U reku devojka prsten je bacila
Kada je pronašla ljubav veću
Mladić je odlučio sam da živi
Osedeo sanja izgubljenu sreću
___________________________________
___________________________________
TRULA JE DUNJA SA ORMARA PLAKALA ZA PEKMEZOM
Potok ne plovi uzvodno
Pošten se ne boji suda
Vredan se rada ne plaši
Vernik ne veruje u čuda
Pametan zna koliko vredi
Novcem se sve ne kupuje
Dete je svesno da ne zna
Mudar gluposti ne čuje
Drina je kriva i ostaće
Duvan ljude ne ubija
Prosjaci novac ne dele
Škrtome u džepu je zmija
Sudbina ubija nedužne
I ljude rođene bez sreće
Nevernim i lakomislenim
Sreće se kolo okreće
___________________________________
___________________________________
KO MOŽE NEKA ZOBLJE MALINE JOŠ NEOPALE
Ne mogu mene da slome
Ružne reči čoveka zlog
Ja hodam stazama utabanim
Koje je odredio Gospod Bog
Svima je dao slobodu
Život svoj da sami urede
Mene je stvorio ovakvog
Ne dotiču me od ljudi uvrede
Pljuvanje, pretnje, vređanje
Ne mogu ništa delima mojim
One su samo nemoć njihova
Bog je jedini koga se bojim
Neka im Gospod pomogne
Rastvetli um im pomućeni
Da nosim i njihov ne mogu
Moj Krst je dovoljan meni
___________________________________
___________________________________
NE SUDI MI BOŽE PO DELIMA MOJIM VEĆ PO MILOSRĐU SVOM
Ja nisam rođen samo da umrem
Zato se smrti previše ne bojim
Bog me je stvorio za život večni
Slobodu dao da ga sam krojim
Sudbine nema i nju ne krivim
Dok sam na zemlji krojač sam ja
Živim sveto kol’ko mogu i umem
Dok ne dođe pravedni Sudija
Život je samo čekanje večnog
Ali ipak treba ga proživeti časno
Jer kada Sudija nenadno dođe
Za kajanje tada biće mi kasno
Kada će doći ne znam, pa zato
Ko da su zadnji živim sve dane
Čekam Sud i s kajanjem molim
Da stanem Njemu sa desne strane
___________________________________
___________________________________
MAJMUN NIJE MAJMUN ZATO ŠTO JE MAJMUN
Oluja grane lomi na brezi
A ništa joj ona skrivila nije
Opaka oluja, a breza krhka
Pričati neće, sve će da krije
Staće oluja vremenom sama
A breza tužna dalje da živi
I nikad nikome pričati neće
Niti oluju za tugu da krivi
Nikada više breza neće moći
Normalno da raste i da buja
Jer misli da tako mora da bude
Bespomoćna je, a jaka oluja
I nikad breza neće saznati
Istinu spoznati, biti svesna toga
Da je oluja grane joj slomila
Iz hira jer može, a bez razloga
___________________________________
___________________________________
DOĐI MI MAJKO MAKAR U SAN
Sanjao sam noćas staru majku
Testo mesi za hleb ga priprema
Dok se peče kraj šporeta sedi
Vatru loži pa malo pridrema
Osetivši miris malo čudan
Ustao sam, rernu otvorio
Lagano sam probudio majku
Jer hleb joj je malo prigorio
“Ništa zato što zera u’vati”
Reče majka i garež sastruga
U krpu ga umotava vlažnu
Ostavlja i radi posla druga
Ispekla je majka hleba puno
Toliko da ne zna im se broja
Nije ovo bio san nikakav
Već sećanje, pusta želja moja
___________________________________
___________________________________
TUGA ZA LANJSKIM SNEGOM
Voleo bih da
ostaci tela moga,
kada ga
napusti duša,
budu vraćeni zemlji
na mestu
gde će navraćati
samo vukovi,
daleko od
ljudi i prolaznika
i samo sa
kamenom obeleženo,
na kojem
neće ništa da piše.
To bi bio praobraz
moga života
na zemlji:
Sam,
niko i ništa.
___________________________________
___________________________________
BILI BI NESREĆNI DA NAM BOG DA SVE ŠTO POŽELIMO
Odakle snaga i volja za život
Nakon ovoliko boli i nedaća
U Veri u Boga i ljubav Njegovu:
Bolima ovim ja nešto plaćam
Padanje nije problem ni greh
Bitno je nakon pada ustajanje
A boli Njegove ne smatram kaznom
Već lenjosti svojom za pokajanje
Zašto, šta, kad i koliko mi daje
On bolje zna, ja i ne moram znati
Otac je moj, znam dati mi neće
Toliko da neću moći izdržati
A kada bolom sve grehe iskajem
I pričešćem sve zlo iz misli mi ode
Za dar njegov što se kaznom činio
Za bol onaj, reći ću: Hvala ti Gospode!
___________________________________
___________________________________
ŠTA ĆE NAM DUGMAD KAD NEMA ODŽAČARA
Mrtvilo života da priznam neću
Šta god sam radio nisam se stideo
U svakoj nedaći koju je pružao
Bar tračak dobrog ja sam video
Život je borba, a nije sudbina
Slabićima samo izgovor je ona
I kad me krunišu hvalio im nisam
Niti ih kleo kad skidaju me s trona
Život prihvatam kakav jeste
I onda kad mi nije sve po volji
Loše što donosi ja ne primećujem
Prihvatam i živim onaj deo bolji
Svako istu istvar različito doživi
Ne vide svi isto šta se okolo zbiva
Života svoga sreće sam sam kovač
A ne nekakva izmišljena sudbina
___________________________________
___________________________________
JA NISAM ZDRAVKO ČOLIĆ, ALI NIJE NI ON JA
Makovi crveni polje su prekrili
Prkos se šareni na sve strane
Ljudi planiraju, a Bog se smeje
Ne ide, ali niko neće da stane
Pišati uz vetar nemoguće nije
Inat u ljudima tera ih na to
Bitno je nahraniti vlastiti ego
Mokri će biti, al' ništa za to
Bos po trnju tabani ne vole
Al' heroj da bude čovek voli
Hvaliće ga i diviti mu se ljudi
Neće od slave ni osetiti boli
Bezvredna žrtva, uzaludna
Al’ čovek nije svestan toga
Od ljudi slava ne znači ništa
Jedina bitna je ona od Boga
___________________________________
___________________________________
SVE PROLAZI ALI OSTAVLJA TRAG
Svakoga dana žena zamišljena
Ulicama grada bez cilja tumara
Mnogo muškaraca kroz život prođe
Ali je još uvek boli ljubav stara
Traži ga uzalud, samo da ga vidi
Prolaznike pita i ne gubi nadu
Jer ništa baš o njemu nije znala
Gde je, kako je, u kom živi gradu
Jednoga dana srela je čoveka
Koji ga zna, o njemu reče joj sve
Živ je, zdrav i sređen život vodi
Srećna je bila nakon vesti takve
Prošlo je mnogo godina od tada
Od kad mu je dušu i srce dala
Zahvalila se čoveku žena srećna
Ali ga, na žalost, nije prepoznala
___________________________________
___________________________________
PRAZNA ME PUŠKA RANI POSRED SRCA
Sve su moje pesme tužne
Sve ih pišem sebe radi
Ceo život proveo sam
U čekanju i u nadi
Da će biti nekad bolje
Pa da živim ko svi drugi
Da noći mi budu kraće
A dani da budu dugi
Ispunjeni sa radošću
A ne da mi srce zebe
Džaba što ih pišem meni
Svi u njima nađu sebe
Dal’ pisao o ničemu
Il' o ratu ili sreći
Niko mene i ne pita
Šta sam pesmom hteo reći
___________________________________
___________________________________
SVETI GEORGIJE ZAŠTITNIK DOMA MOGA
Ako me tuga obuzme neka
Kada se nečega ružnog setim
Ne traje dugo i ne boli jako
Jer mene štiti Georgije sveti
Ako nečastivi podmetne nešto
A ja tu podlost ne primetim
Nesvesno izbegnem zamke njegove
Jer mene štiti Georgije sveti
Ako me spopadne zlo nenadno
Nedaća velika meni pripreti
Ja se ne bojim, srce je čisto
Jer mene štiti Georgije sveti
On za me moli Gospoda moga
Slavim ga šestoga dana u maju
Molitva njegova moje zlo seče
Baš ko na ikoni on aždaju
___________________________________
___________________________________
OPROSTI AKO HOĆEŠ ZABORAVITI IONAKO NEĆEŠ MOĆI
Bila si mlada, prelepa, nežna
Čekala me verno dok sam lutao
Bio sam s tobom govorio: "Volim te"
A srce i dušu drugoj sam predao
Bila si mlada i slepo verovala
Volela, budućnost našu planirala
Dok drugu ženu srcem sam ljubio
Ti si me sama noćima čekala
Bila si lepša, mlađa, zgodnija
Al' drugu sam voleo i srećan bio
Sve manje i manje želeh da te viđam
Na kraju u njen grad sam preselio
Bila si mlada i ljubavi željna
A ona za mene jedna jedina
Oprosti kriv sam, stariji bejah
Uzeh ti najlepših deset godina
___________________________________
___________________________________
NE MERI NIJEDNOM SECI ODOKA TAKO ĆEŠ NAJMANJE POGREŠITI
Oblak nad crkvom svetog Petra
Zaklanja sunce, sporo se kreće
Preti kišom u gradiću gde nekad
Srećan sam molio i palio sveće
Jednu od molitvi Bog mi ne usliši
Zašto je to dobro sada ne znam
Neispunjena želja nije me sputala
Da se i dalje molitvama predam
Volim Ga istom ljubavlju iskreno
Da to je dobro za mene verujem
Možda se nisam iskreno molio
A Bog samo iz srca molitve čuje
Paliću sveće, Bogu se moliti
Oprost tražiti za sve što sam grešio
Kao u skitu isposnički živeti
Zašto ne znam, tako sam rešio
___________________________________
___________________________________
DA LI DUGA MENJA BOJE
Postao sam nepoznat sebi
Čudim se postupcima svojim
Strah me je jer primećujem
Sve manje Boga se bojim
Postao sam nepoznat sebi
Po mnogo stvari to vidim
Strah me je jer primećujem
Sve manje ljudi se stidim
Postao sam nepoznat sebi
Podmukle savete dajem
Strah me je jer primećujem
Sve manje za to se kajem
Ruže su prestale da mirišu
Duga na nebu izgubila boje
Da li sam mišljenje promenio
Ili je vreme učinilo svoje
___________________________________
___________________________________
VOLIM VAS ALI VAM VIŠE PISATI NEĆU
Noć je lagano
napuštala selo
ustupajući mesto zori,
pastirica je već bila
u planini pored stada,
tiho pevušeći neku pesmu,
nisam mogao čuti koju
jer sam bio daleko.
Mahnuo sam joj
kad je pogledala na drum
kojim sam prolazio
vraćajući se kući.
Gledala je u mene
u tom trenutku
ali mi nije uzvratila pozdrav.
Nije devojka ohola
ili nevaspitana, štaviše.
Nije me pozdravila
jer me je - prepoznala.
___________________________________
___________________________________
VIJORI NA VETRU ZASTAVA BELA NA POLA KOPLJA
Mnogo je žena plakalo zbog mene
Nije im pomoglo što sam to znao
Moćan sam bio i na boli njihove
Nikada nisam pažnju obraćao
Mnogo je žena molilo mene
Njihovim molitvama ja sam se smejao
Moćan sam bio i mogao da biram
U naručju njalepših ja sam se grejao
Mnogo je žena želelo mene
Jak na rečima srca sam lomio
Minus dva posto šansu je imala
Svaka na koju sam se okomio
Mnogo je žena proklelo mene
Pored nijedne se nisam dugo zadržao
Kada mi dosadi prošlosti je poklonim
S nijednom nisam u kontaktu ostao
___________________________________
___________________________________
MIRNO MI POČIVAJ STARA MOJA
Eh majko stara, jedina moja
Da si mi samo na minut tu
Da me u krilu nežno pomaziš
I toplim zagrljajem daš utehu
Otkad si otišla starice moja
Jedinac nije tvoj što je bio
Ni blizu onaj kakvog ga ostavi
Koji ženska srca ko staklo je lomio
Sad nisam čak ni običan čovek
Da si me barem sa sobom povela
Noći ti majko u suzama provodim
Za onom koju si i ti volela
Mirno mi počivaj u cartsvu Njegovom
Dok budem mogao ja ću se boriti
Sebi za snagu, tebi za pokoj
Svakoga dana Bogu se moliti
___________________________________
___________________________________
NAORUŽAN SLOBODOM SAM SEBI OKOVE KUJEM
Nije mene ubila ljubav
Nije me ubila žena ta
Nije me ubila sudbina
Sebe sam ubio - ja
Nije mene zgazilo vreme
Nije me zgazila žena ta
Nije me zgazio život
Sebe sam zgazio - ja
Nije mene ponizila tuga
Nije me ponizila žena ta
Nije me ponizio rastanak
Sebe sam ponizio - ja
Ne može meni pomoći vračar
Ne može mi pomoći žena ta
Ne može meni pomoći lekar
Sebi mogu pomoći - ja
___________________________________
___________________________________
NIKADA NISAM SLAGAO, OVO MI JE PRVI PUT
Mogu ja da oprostim mnogo
Da zaboravim ne mogu ko i svi
Mogu ja da ne pamtim zla dela
I dušmane pominjem u molitvi
Mogu ja da ostanem prijatelj
Svakome ko mi je naneo boli
Mogu ja da volim sve ljude
Čak i onoga ko mene ne voli
Mogu ja da podnesem uvrede
Najružnije reči o sebi da čujem
Mogu ja da trpim sve zulume
I da hvalim onoga koji me psuje
Mogu ja i tužan da pevam
Da vatru gasim rukama golim
Mogu ja da plačem bez suza
Samo ne mogu za ljubav da molim
___________________________________
___________________________________
PONEKAD RECI NIKAD
Kiša je padala čitave noći
Dok žena ulicom tiho je plakala
Suze sa kapima kiše se mešale
Uplakane oči dok rukom je brisala
Mokra do kože žena na ulici
Odlučno išla je i nije stala
Suze je gorke nisu sprečile
Ni kiša jesenja nije joj smetala
Očito velik je razlog imala
Jer prepreka za put nije bilo
Išla je žena u suzama po kiši
Putem kojim je srce vodilo
Kiša je prestala, a zora svanula
Al' suze nisu, još kvase lice
I dalje korača tiho ka cilju
Uplakana žena niz mokre ulice
___________________________________
___________________________________
NA KRAJU VEČNOSTI ISPIJAM ZADNJU ČAŠU
Snaga druže napušta polako
Godine lome i čine svoje
Za borbu više sposoban nisam
Tačku sam stavio, šta je bilo - bilo je
Insomnija druže ubija gorko
Priroda poštuje zakone svoje
Protiv nje se ipak boriti ne može
Tačku sam stavio, šta je bilo - bilo je
Depresija druže guši neprimetno
Ruši sve planove i mostove moje
Ne ide više, volja je potrošena
Tačku sam stavio, šta je bilo - bilo je
Apatija druže krši opasno
Starost je jača i to - to je
Al’ bar ne pita gde mi je mladost
Tačku sam stavio, šta je bilo - bilo je
___________________________________
___________________________________
ČUVAJ MI LJUBAV VELIKI GRADE A JA ĆU USPOMENE
Selo sam rođeno davno napustio
Sad mi to nekako teško pada
Jer sam slučajno sreo i zavoleo
Devojku prelepu iz velikog grada
Svetla velegrada, raskoš nepoznata
Devojka - anđeo u me zaljubljena
Čoveka sa sela lako su zaneli
Ulice njegove i ljubav njena
Ljubav je prošla, a sjaj izbledeo
Zanosa nema, snovi se gube
Džaba sva raskoš velikog grada
Devojku lepu sad drugi ljube
Srećan mi ostaj veliki grade
Čuvaj mi ljubav, u srcu te nosim
Vraćam se tužan u rodno selo
Bez lepe devojke, sa sedima u kosi
___________________________________
___________________________________
MOLITVA PRESVETOJ TROJICI
Gospode Bože jedini moćni
Evo me opet sa gresima mojim
Iznova istim iskušenjima padoh
Pred ikonom tvojom ponizno stojim
Opet i opet istu molitvu čitam
Oprosti greh koji već si mi praštao
Uz pomoć Tvoju ljubavi prepunom
Kad god bih pao lako bih ustao
Čovek sam Gospode, tvoje čedo
Podložan grehu, Ti si me stvorio
Širom otvorena sam zaključah vrata
Slab sam, bez Tebe ne bi' ih otvorio
Ponesi Krst moj umesto mene
Života Tvorče suze kvase lice
Svedržitelju ne zaboravi mene
Večna Vam hvala Sveta Trojice
JEDNA JE CIGLA VIŠKA U ZIDU
Prošlo je mnogo žena kraj mene
Imena ne znam, više nisu ni broj
Večeras Kninjanka jedna, lepotica
Na um mi pade, pa evo pesma njoj
Prošlo je više od dvadeset godina
Kada sam ljubio to što nisam smeo
Bio sam prvi i jedini muškarac
Koji je u njenom stanu noć proveo
Znali smo oboje boleće rastanak
I biće kratko, al’ nešto beše jače
Provedosmo skupa samo jednu noć
Ostavih Knin i ženu koja plače
Zašto smo morali ako smo znali
Možda je ljubav kucala na vrata
I ovaj greh sam ispovedio kasnije
Morao sam poći, jer bila je udata
___________________________________
___________________________________
MESEC JE USNULI U OKEAN PAO
Tanka je linija između idiota i genija
Tanja od one između mržnje i ljubavi
Možda nas zato i ne treba da čudi
Što ljubav od čoveka idiota napravi
Tanka je linija između istine i laži
Često razliku i ne primećujemo
Govornici znaju to i koriste znanje
Pričaju ono što želimo da čujemo
Ljubav je čudo i nije je lako shvatiti
Gledano kroz istoriju svaki genije
Izbegavao je ljubav, a brak ni u ludilu
Možda slučajno, a slučajno ništa nije
Tanka je linija između života i smrti
Trenutak samo, al’ se ne zna kad će doći
I idiot i genije, bez pameti i gluposti
Na isti put jednom će poći
___________________________________
___________________________________
KAD ZAVRŠI RAT BIĆU GENERAL
Kad peva slavuj u gori zelenoj
Znam, nikad pomislio nije
Da mnogo ljudi sluša ga tada
A možda neko sam tugu krije
Kad huče sova u noći crnoj
Znam, nikad pomislila nije
Možda se nekom i bez glasa njenog
Zastava crna na domu vije
Kad leti gavran iznad glave
Znam, nikad pomislio nije
Možda čovek ispod i bez leta tog
Poslednju bitku sa životom bije
Instinkt je Bog pticama dao
A ljudi sa verom tvrdom ko perje
Okrivljuju ih nedužne, pravdajući
Bezbožništvo svoje ko sujeverje
___________________________________
___________________________________
SASVIM SLUČAJNO AKO JE IŠTA SLUČAJNO
Gradiće gnezda malene ptice
Beba će trljati okašce sneno
Na tamburama pucaće će žice
Zbogom mi ostaj voljena ženo
Cvetaće bašte behara pune
Suze će liti udovice mlade
Na guslama pucaće strune
Zbogom mi ostaj voljeni grade
Pesme će moje krasiti breze
Dela moja hvaliti bar neko
Na internetu pucaće veze
Zbogom mi ostaj voljena reko
Ja moram poći gasi se sunce
Žena što voli me ostaje sama
Od tuge njeno pucaće srce
Neću se vratiti s prvim lastama
___________________________________
___________________________________
Knjiga je posvećena jednoj Mirjani,
jednoj Šapčanki, jednom Anđelu,
jednoj ljubavi bez kraja...
Spomenik na leto 2017.,
Ljubav najveću na svetu
(7. 7. 2017 - 21. 1. 2018.),
najlepši period moga života.
Нема коментара:
Постави коментар