Željko Kužet: Poezija

Recenzija

Neobična zbirka pesama pod naslovom Klupa života mog, već proverenog autora u centar stavlja dve ključne reči, na prvom mestu to je život, a tu je i klupa u ulozi prolaznosti, ali i u smislu mesta lepih, ali istovremeno i onih manje lepih puteva života...
Ona je neosporno važna, oko nje se pletu brojne staze kojima prolaze duše, karakteri, splet misli i emocija, dok ih pesnikova duša sačekuje ponekad poput jakog vetra, slobodno, buntovnički kao protivteža stvarnosti, ljudskoj sebičnosti. Život i klupa su kao jedno, a prolaznici su oni što tom životu donose smisao ili ono suprotno od toga. Tu celinu, možemo nazvati pesnikovim parkom kao zbirku pesama koju čine dve celine.
Prvi deo zbirke je pesnikova ispovest, sećanje na neprebolnu i neprolaznu ljubav. Njegov svet se vrti oko Mirjane. Mirjana je uzrok i posledica, Mirjana je stvarnost i fantazija, skup razlika, ali suština je jednostavna: On je voleo, voli i voleće je.
Ona je njegov biser koji obasjava njegovo lice jer ta ljubav u senku baca razočarenje na zabranjenu ljubav, sebičnost, gaženje tuđih života zarad svojih sitnih zadovoljstava. U stvari, čitavu zbirku je nazvao po klupi u parku na šabačkom Starom gradu na kojoj se rodila ta večna ljubav.
Drugi deo čini san pesnikove stvarnosti, karakteri ljudi, svakodnevica, on je nasuprot njih potpuno otvoren, njegovi stavovi su jasni. O znanju i ne znanju, o tome šta je to u životu manje, a šta više važno, šta srce hoće, šta može. Na život odgovara psovkom, taj život je čisti seks jer uvek je neko ona strana, humorom ne sputava olako sebe jer njegov duh to ne dozvoljava. Predstavlja stvarnost svojom originalnošću, vulgarnošću i pomalo parodijom koja je apsolutni deo života.
Iz te širine povlači se u intimu i tu pravi sintezu prošlosti i sadašnjosti, povlači se u lik dečaka koji živi u njemu, koji peva i plače idući putem svog života. Nesebično pred sve nas prosuo je sva lica života, ispovedio nam se, ponudio nam je sebe od lepote do poniženja, od dečaka do buntovnika i stavio u ram celinu za sve nas. On voli život, prepoznaje iskušenja i nosi se sa njima hrabro.
Stvarnost je jednostavna, ali mi ljudi ne volimo da bude tako i od života pravimo parodiju. Sve prolazi, a ostajemo mi kao i naš pesnik na klupi života svog, spomeniku večne ljubavi.
Zoran Džakula

---------------------------------------------------

VOLIM TE MIKO MNOGO TE VOLIM

---------------------------------------------------

DO GROBA TVOJ I SAMO TVOJ

Pogrešnu odluku tada si donela

Al’ valjda tako moralo je biti

Zbog tuđe sreće, anđele mali

Nisi trebala vlastitu ubiti

Šta s time ti si od njih dobila

Ni reči utehe, kajanja, ni hvala

Da li se isplatilo, tajna je tvoja

Znaš šta si dobila, a šta si dala

“Ja imam mamu, tatu i brata”

“Argument” tvoj je bio na kraju

Slažem se, srećo, imaš ti njih

Al’ oni ćerku i sestru nemaju

Sećam se tvoga razmišljanja:

“Kako živi sa njim ako ga ne voli”

Na žalost, život će da ti pokaže

Kad ljubiš kog’ ne voliš koliko boli

Tri si života nesrećnim učinila

Svoj i onoga s kim češ da živiš

I čoveka koji te voli tugom ubila

A koga nikad više nećeš ni da vidiš

Živećeš ko robot, u naviku će preći

Ponekad se setiti, malo zažaliti

Što nećeš znati gde ljubav ti spava

Da mu, bar, sveću možeš zapaliti

___________________________________

KO TE SAD ZOVE “MOJA MIRJANA”

S kim se sada na Starom gradu smeješ

S kim sada, srećo, o budućnosti snevaš

S kim sada, anđele, na našoj klupi sediš

I uz ledenu kafu na uvo pesme pevaš

S kim sada na Letnjikovcu plave zore čekaš

Od čijeg dodira sada se ježiš

S kim sada, ljubavi, srećna si pod borom

Pored koga na travi sad noćima ležiš

Kome sada pevaš: “Hvala ljubavi”

Kome sada šalješ sa proslava sliku

Koje ime iza onog “Moj” umesto moga

Stoji sada u tvom imeniku

Čije je sada sve što moje beše

Kome je sada sreća obećana

Kome sad obećavaš da ćeš mu roditi

Umesto nama sina Jovana

Da ti poželim sreću u životu

Potrebe nema zato mi krivo

Jer papir tvoje čuva reči napisane:

“Pružio si mi sreće za ceo život”

Čiju dušu sada pogledom greješ

Čiji prsten, srećo, sad na tvojoj ruci sija

Kome sada ko meni večnu ljubav nudiš:

“Da nisam tvoja bila bih ničija”

Ko ti sad život ulepšava, srećo
Dok moja duga izgubila je boje
"Sve lepo u životu što sam doživela
doživela sam s tobom” - reči su tvoje

Na koju adresu sad taksi zoveš
Gde da te vozi ne treba da kažeš
Na koji broj kada kući dođeš
Poruku “Stigla” sada pošalješ

S kim sad u “Vremeplovu” sediš
Ko li je srećan, čije si sad blago
S kim kafu tamo domaću piješ
I jedeš žito sa posnim šlagom

S kim sada, anđele, u crkvu ideš
Na Badnje veče da pališ sveće
Za zdravlje živih i pokoj usnulih
I večnost njegove i vaše sreće

Čiju sad sobu za Božić kitiš
S kim sada slaviš “prvi Božić vaš”
Ja poslednji moj sam proslavio
Onaj, što beše “prvi naš”

Pitanja ova zapravo pitanja nisu
Pitanja ova u stvari su sećanja
Odgovor na njih mene ne zanima
Svejedno s kim i ko, kad više nisam ja

___________________________________

MIRJANA - MOJA POSLEDNJA LJUBAV

Što sam u Šapcu ljubio - ljubio sam

Nikada drugu neću da ljubim

Otkad mi tebe oteše srećo

Ja više nemam šta da izgubim

Što sam u Šapcu voleo - voleo sam

Nikada drugu neću da volim

Otkad mi tebe oteše ljubavi

Bol je koji neću da prebolim

Što sam u Šapcu grlio - grlio sam

Nikada drugu neću da grlim

Otkad mi tebe oteše anđele

Grob je mesto gde želim da živim

Mogao bih da vas prokunem sada

Nemam više čega Boga da se bojim

Bog jeste moćan i silu ima

Al’ veća kazna od ove ne postoji

Neka te drugi ko stvar poseduje

Neko ko je po maminoj želji

Gradite sreću na tuđoj nesreći

Al’ znaj da to su jadni temelji

Ja nikad više neću da ljubim

Ni tvoga vlasnika sreću da gušim

Najtvrđa kula, ljubavi jedina

Na lošem temelju brzo se sruši

___________________________________

ŽELJAN TE UMREH MIRJANA

Jednom kad krenem na put

Ne znam kad, al’ doći ću i ja na red

Da me povezu u jednom smeru

U crnim kolima s nogama napred

Nemojte da plačete i tužni budete

Pretvorite dan taj u nekakvo slavlje

Nit’ sam šta radio, niti šta imao

Prosto sam živeo za kurčevo zdravlje

Nemojte čekati četrdeset dana

Uvek ću na vas odnekud da virim

Možete odmah opelo da čitate

Duša moja neće nikad da se smiri

Na grob moj nemojte da dolazite

Da bacate pare meni za sveće

Radije psu lutalici kosti kupite

Jer mene u njemu biti neće

Nemojte pričati: “Dobar je bio”

I lepe reči za mene da birate

Kad niste onda dok bi vredelo

Nemojte ni tada kurcu da svirate

Jer tamo ćete samo zakopati

Najveću ljubav sebično čuvanu

Za ženu jednu koje željan umreh

Za ljubav poslednju - Moju Mirjanu

___________________________________

MIRJANA - MOJA JEDINA ŽELJA

Nije to pesma, nije, nije

To se vama samo čini

To je uzdah, uteha rani

To je vapaj Mojoj Mirjani

Nije to pesma, nije, nije

Mada izgleda na prvi pogled

To su sećanja na najlepše dane

Sve što mi osta od Moje Mirjane

Nije to pesma, nije, nije

To se vama samo priviđa

To je duboko urezana rana

Koju mi ostavi Moja Mirjana

Nije to pesma, nije, nije

Života moga to je drama

Jedinu želju imam: Da umrem

S imenom Mirjana na usnama

___________________________________

NEMA ŽIVOTA BEZ MIRJANE

Biće još dana, biće još rata

Biće još Božića, biće još kiše

Biće još vina, biće još Kineza

Samo Mirjane nikada više

Umem da pevam, umem da ćutim

Umem da kopam, umem da pišem

Umem da urlam, umem da molim

Samo ne umem bez Mirjane više

Imam dva laptopa, imam dva mobilna

Imam dve zavese, imam dve karniše

Imam dva posla, imam dve sestre

Samo Mirjanu nemam više

Mogu da radim, mogu da sanjam

Mogu da hvalim, mogu da krivim

Mogu da prosim, mogu da bacam

Samo bez Mirjane ne mogu da živim

___________________________________

NEMA ŽIVOTA BEZ MIRJANE

Biće još dana, biće još rata

Biće još Božića, biće još kiše

Biće još vina, biće još Kineza

Samo Mirjane nikada više

Umem da pevam, umem da ćutim

Umem da kopam, umem da pišem

Umem da urlam, umem da molim

Samo ne umem bez Mirjane više

Imam dva laptopa, imam dva mobilna

Imam dve zavese, imam dve karniše

Imam dva posla, imam dve sestre

Samo Mirjanu nemam više

Mogu da radim, mogu da sanjam

Mogu da hvalim, mogu da krivim

Mogu da prosim, mogu da bacam

Samo bez Mirjane ne mogu da živim

___________________________________

FALI MI MOJA MIRJANA

Odjebi druže sa pričom svojom

Znam, tebe ne boli moja rana

Boli me kurac što “Biće još žena“

Kad meni fali Moja Mirjana

Pij to pivo i ne seri puno

Znam, tebe ne boli moja rana

Boli me kurac za “Sunce posle kiše“

Meni sad fali Moja Mirjana

Poruči turu i gubicu začepi

Znam, tebe ne boli moja rana

U kurcu malo “Vreme leči sve“

Neprolazna je bolest Moja Mirjana

Pozovi konobara i plati račun

A mene pusti da Mirjanu volim

Kad te konobar ošamari po džepu

Možda ćeš da shvatiš kako je kad boli

___________________________________

NE TUGUJ MIRJANA

Jedna je žena plakala

Na otvorenom prozoru

Čekala nekog ko doći neće

Sa suzama ljubila zoru

Zbog majke ljubav je ubila

Dok srećna sa njim je bila

A dok je budućnost planirala

I najlepše snove s njim snila

Jedna se žena kajala

U besanim noćima zbog svega

Svesna da grešku je počinila

Jer sreće nema bez njega

Jedna je ljubav najveća

Postala uspomena i mašta

Život je lep ako ne živiš zbog drugih

Tad greške ne oprašta

Jedna je žena želela

Unazad vreme da vrati

Da pokuša grešku da ispravi

Da opet se smeje, a ne da pati

Jedna žena još plače

Kraj otvorenog prozora

Gleda u noć i čeka a zna

Da neće ga vratiti zora

___________________________________

SETI SE MIRJANA

Sklopi oči, ljubavi, i vrati sećanja

Ako pamtiš, srećo, još uvek lik moj

I vrati se, anđele, u vremena neka

U vremena kad sam bio samo tvoj

Pa se seti, ljubavi, dana sreće svoje

Nekih lepih dana u vremenu tom

Dal’ ćeš moći iskreno, kao što si meni

"Volim te" šaputati čoveku drugom

Pa prošetaj, jedina, u mislima barem

Pored reke Save po stazama sreće

Priseti se moga zagrljaja prvog

Dana koji nikad vratiti se neće

Prošetaj do klupe na Starome gradu

Gde večeri provodismo u zanosu sreće

I prvog poljupca koji si mi dala

Kao zavet ljubavi najveće i večne

Priseti se leta, Letnjikovca, bora

Ispod koga zore čekasmo na travi

Dal’ ćeš ikad moći drugoga ko mene

Da zagrliš “Jako, jako” i zoveš “Ljubavi”

Priseti se Šapca, toplih zagrljaja

Polutame, kreveta i “Naksi” radija

Dal’ će neki drugi moći da te voli

Kao što sam, anđele, voleo te ja

Odlutaj na sekund u najlepšu zimu

Nepovratnu, kakva opet neće doći

Priseti se šetnji, sobe, zagrljaja

I najlepših naših zlatiborskih noći

Ne moraš se tada prisećati srećo

Noći kad si rešila ti ženom postati

I dala mi nešto što se jednom daje

To do kraja života i budna ćeš pamtiti

Seti se terase, kafice i smeha

Dima cigarete dok uz kafu pušim

Fotelje pred kojom na podu si sedela

Dok ti kosu rasplićem, feniram i sušim

Stegni jače okice, u naš stan navrati

Pa se seti večera koje za nas spremaš

I mušema izgorelih mojom cigaretom

Koje svaki drugi dan si morala da menjaš

Priseti se čoveka koji te još voli

Koji ti je život, srce, dušu dao

Voleo te "Najviše na svim svetovima"

Pre nego te je video, čuo, upoznao

Onda oči otvori, vrati se u javu

Pa je usporedi s onim što si snila

I da niko ne čuje, samoj sebi reci

Kad si, mali anđele, ti srećnija bila

___________________________________

VOLEĆU TE MIRJANA I KAD SRCE STANE

Imo sam nekad sve što sam želeo

Čitav svet je tada bio samo moj

Jednom se voli, a ja sam voleo

Sada sam samo u dugom nizu broj

Živim jer život Bog mi darovao

Poklon je poklon iako je rana

Verujem, Gospod zna što mi je dao

Trpeću, moram, jer volim te Mirjana

Ti mi srećna budi, lane izgubljeno

Život je pred tobom i svi lepi dani

Ja imam naše leto zaboravljeno

I ime tvoje na neizlečivoj rani

Suze, patnje, boli i grehove njene

Molim te od srca Godpode jedini

Sve ih Ti saberi i prebaci na mene

Njoj ostavi radost u zdravlju da živi

“Zauvek zajedno”, zakletva je bila

Ljubav preveliku koja večno plamti

Bio sam ti prvi, jedino je mila

Po čemu zauvek ti ćeš da me pamtiš

Meni si ostala ono što si bila

I tako će biti i kad srce stane

Jer ljubav je večna, neprolazna sila

Voleću te Mirjana i s one druge strane

___________________________________

GDE ŽIVIŠ MIRJANA

Toliko suza prolivenih

U devet Sava ne bi stalo

Za sve godine ove duge

Dok tvoju pesmu sam slušao

I dok sam plakao u snu ne sanjah

Da nakon mnogo, mnogo godina

Autobiografska pesma tvoja

Postaće moja gorka istina

Bio si u Šapcu pa si mogao

Po gradu da lutaš i tražiš nju

Ja sam daleko i nemam koga

Niti da pitam za ljubav moju

Ljubo, brate, pokloni mi pesmu

Šta će ti, ti si našao Željanu

Možda mi pesma kao i tebi

Pomogne da nađem Moju Mirjanu

___________________________________

KAJAĆEŠ SE KASNO MIRJANA

Sklopiću oči, noge prekrstiti

Neću se moliti, al’ neću ni bajati

Doći će vreme princezo iz oblaka

Kad ćeš se nisko na zemlji kajati

Uzalud se držiš, pad je neminovan

Pogledaj s visine nas na zemlji dole

Doći će vreme princezo iz oblaka

Poželećeš ostavljeni da te opet vole

Zanos je kratak i brzo se pada

Sa suvog drveta grane lako lome

Doći će vreme princezo iz oblaka

Da se iskukaš al’ nećeš imat’ kome

Šta si mislila da uspeh je veliki

Ostaviti nekoga ko te silno voli

Doći će vreme princezo iz oblaka

Da osetiš kol’ko pad s visine boli

Život je priča, život je roman

Život je istina ali nije bajka

Doći će vreme princezo iz oblaka

Da shvatiš šta ti je učinila majka

A kada padneš, suze će teći

Jer kad si uzletela dole nije ostao

Onaj ko te je donebesno voleo

I svaku tvoju suzu poljupcem brisao

___________________________________

NOVA GODINA BEZ MIRJANE

Spušta se noć, Nova će godina

Pahulje bele padaju sve jače

A meni noć ova ko i svaka druga

Sedim sam u sobi, za Mirjanom plačem

Skoro će ponoć, samo što nije

Evo mi kurac sve od sreće skače

Meni je ta ponoć ko i svaka druga

Sedim sam u sobi, za Mirjanom plačem

I prođe ponoć, vatromet utihnu

Ljubili se koji kome nešto znače

Meni je ta zora ko i svaka druga

Sedim sam u sobi, za Mirjanom plačem

Nabijem na kurac sve Nove godine

Jer jedna je prava i zauvek nesta

Sa Mojom Mirjanom koju doček’o sam

Dve hiljade, to je, i osamnaesta

___________________________________

MIRJANA ZAUVEK

Kada ljubav jednom prođe

To zna se, nije moj stav

Nemojte da žalite za tim

Jer to i nije bila ljubav

Jer ljubav da prođe ne može

Ona je večna sila

Nemojte da žalite za tim

Jer to i nije ljubav bila

Volim te dok mi je lepo

Dok drugi naiš’o nije

Sad volim njega jako

Ne, to ljubav nije

Ljubav i korist su reči

Koje ljudi mešaju često

Ljubav da prođe ne može

I zna se gde joj je mesto

Volim te zato jer si to i takav

Ne, brate, ljubav nije ti to

Ljubav je, buraz, kada voliš

A da ne znaš ni sam zašto

Može mi se možda da svidi neka

Dudama i guzi da ne odolim

Mogu da je i oženim čak

Al’ Moju Mirjanu do groba da volim

___________________________________

SVE SE ZOVE MIRJANA

Jebem te Savo i obalu ti desnu

Dobrovoljce, Vučića, pesak i vreće

Što te ne pustiše Šabac da potopiš

A ne Obrenovac, kamo puste sreće

Tebi je Vučiću isti kurac bilo

Beograd svakako spašen bi bio

A da si Savu u Šabac pustio

Ja bih sad pevao, a ne suze lio

Išao si tamo da se slikaš samo

Malo si i čizme zbog slike smočio

Što kocka na Šabac jebeni ne pade

Pa da nikad nisam u njega kročio

Prokleo bih i nju i odluku njenu

Al’ se bojim Onoga što gleda sa Neba

U stvari ne moram, ima ona majku

A veća joj kletva od ove ne treba

Oprostite svi, da vas ne nabrajam

Koje sam u pesmi pomenuo ovoj

Ali to je za sada i to vam ne znači

Da vas neću jebati u nekoj pesmi novoj

___________________________________

MOŽEŠ LI MIRJANA

Kada te majka jednom natera

Da se udaš, al da živiš sa njom

Ili sama rešiš "jer došlo je vreme"

Kako ćeš to da objasniš čoveku tom?

"Dal’ slobodnom voljom...?"

Matičar to pita, ono, radi reda

Hoćeš mu reći istinu, ljubavi

Il’ slagati sebe i njega i reći "Da"

"Da se nisi... ili drugom obećala?"

Pred Bogom da kažeš, to sveštenik traži

Dal’ ćeš se setiti 27. novembra (2017)

Ili slagati: "Nisam", moj prsten ne važi

A nakon venčanja i poljubac prvi

Fizički uz osmeh njega ćeš ljubiti

Stari grad, 7. juli, naš poljubav prvi

Možda će ti tada u mislima biti

Do kraja života lagaćeš čoveka

U oči gledati, dal’ ćeš da odoliš

A da mu ne kažeš u jednom trenutku

Da sa njime živiš a drugoga volliš

Dal plišani majmun krasiće ti sobu

Il’ odavno trune na dnu reke Save

S tajnama u sebi, koje je čuvao

O istini ljubavi večite i prave

___________________________________

BEZ MIRJANE SVE JE TUŽNO

Proleće ne volim kad se ljubav rađa

Olistaju grane i procveta cveće

Jer Moja Mirjana ko dve i petnaeste

“Uzbrati mi cvet” nikad više neće

Ni leto ne volim, duge tople noći

I zoru njegovu kada počne da plavi

Jer na Letnjikovcu, u mraku pod borom

Sa Mirjanom nikad više valjanje na travi

I jesen ne volim, ali ne zbog kiša

Što dosadne jesu, prohladne i česte

Jer Moja Mirjana nikad više neće

Večere da sprema ko dve i sedamnaeste

A zimu posebnu, ne zbog što je hladna

Sneg će okopneti i studen će proći

Jer Moja Mirjana nikad više neće

Sa mnom provoditi zlatiborske noći

Proleće, leto, jeseni i zimo

Nabijem na kurac sve vaše dane

Ista si godino, sa suncem, kišom, snegom

Svi ste goli kurac bez Moje Mirjane

___________________________________

SAMO MIRJANA ZNA

Kad očurdice zorom otvoriš

Sunce ti sobu svetlošću okupa

Pomisliš li kada u tome trenu

Šta bi radili da budimo se skupa

Al’ molim te da lepo odgovoriš

Jer ne znaš ko te sada sve sluša

Znaš da si ti dobra devojka

Nisi ti tamo neka prostakuša

Kad očurdice uveče zaklopiš

Padne li na um ti naša klupa

Pomisliš li kada u tome trenu

Šta bi radili da smo na njoj skupa

Al’ molim te da lepo odgovoriš

Inače će morati da radi motka

Znaš da si ti fina devojka

Nisi ti tamo neka prcoplotka

Kad očurdice danju prošetaš

Radoznalih ljudi ulica je puna

Lepo se ponašaj a ne da kažu

Joj, Bože, vidi onog majmuna

Da te tešim ne mogu, nismo skupa

A za to nema drugog načina

Ti znaš, al’ ipak da te podsetim:

“Nisi ti majmun, ti si majmunčina”

___________________________________

MIRJANA VOLIM TE

Plašim se smrti iznenadne

Ne zato što vredi život moj

Plašim se da odem

a da još jednom ne kažem:

“Do groba tvoj i samo tvoj”

Plašim se smrti iznenadne

odlaska mog nenajavljenog

Plašim se da odem

a da još jednom ne zadrhtim

Od zaljubljenog pogleda tvog

Plašim se smrti iznenadne

I pomalo zbog toga stidim

Plašim se da odem

A da te bar još jednom

Na Starom gradu ja ne vidim

Plašim se smrti iznenadne

Ne zato što volim život svoj

Plašim se da odem

A da još jednom ne šapnem:

Volim te srećo moja, volim te živote moj

A onda sav taj strah nestane

Ko plamen kad duneš zapaljenu sveću

Otiš’o, ostao isti mi kurac

Videti, grliti, čuti, ljubiti

Ionako nikada više je neću

___________________________________

MIRJANA I NIKO VIŠE

Želja za željom, suza za suzom

I tako neprimetno prolaze mi dani

Sanja za sanjom, tuga za tugom

I svaka pesma o Mojoj Mirjani

Takva se žena jednom samo rađa

A srušila je nade i sve moje sne

Svejedno je volim najviše na svetu

Još uvek mrtav živim zbog nje

Hvala ti oče, hvala ti majko

Hvala ti Bože za život moj

Više ga nemam, davno ga dadoh

Ljubavi na svetu najvećoj

Trinaesti mart. Sremske Laze

Mesto su i datum kad sam se rodio

I srećan bejah, misleći da volim

Dok mi se Šabac nije dogodio

Sedmi jul 2017., Šabac, Stari grad

Mesto su i datum kad počeh živeti

Tamo na klupi života mog

Srećan sam, imam za koga umreti

Da srećna ne beše, da me je lagala

I da me nije do Neba volela

Tuga bi ova možda blaža bila

Rana na srcu manje bi bolela

Da se barem ne volimo toliko

Toliko da ne može voleti se više

Manje bi sad nas oboje bolelo

Što sebično drugi ljubav nam ubiše

Ne plašim se smrti, još noćas mogu

Zbog mene crkvena da brecaju zvona

Samo mi neki znak pošalji Gospode

Srećan ću otići ako srećna je ona

Život si mi dao, uzmi ga i sudi

Ali Te molim u poslednje dane

Vukovi na sve strane vrebaju

Čuvaj mi moje zalutalo lane

___________________________________

GLAVU GORE MIRJANA

Šta sam ti učinio, oprosti mi ljubavi

A možda i nisam baš ništa zgrešio

Možda čak i dobro sam ti napravio

Nekih frustracija što sam te rešio

Više ti ne trebam, moj deo je gotov

A nisam za to dobio ni “Hvala”

Pokidao sam ti sve one kočnice

Zbog kojih od muškaraca si bežala

Sad nemaš razloga da budeš sama

Istina, najateže biće prvi posle mene

Drugi, treći, sve lakše ide i lakše

Kao podmazano, samo kad krene

Al’ ne traži mene u drugima ljubavi

Zbog što tad si bila povučena i čedna

Nemoj srećo, jer naći me ne možeš

Ovakva budala na svetu je jedna

Ne mora taj neko da te voli, jedina

On će biti srećan što sluškinju ima

Voli ti njega pa i ti budi srećna

Samo pazi, najdraža, da i majci štima

Ja ću te, anđele, voleti do neba

Od njega ćeš ljubav rečima da primaš

Tako ćeš i majku svoju usrećiti

Volećeš, biti voljena, ma sve ćeš da imaš

___________________________________

MIRJANA TO SMO MI

Nije još kraj, anđele, to ti samo želiš

Nevernik jesi, a svaku noć se moliš

Ne treba meni niko da mi kaže

Znam ja dobro, srećice, koliko me voliš

Priseti se, ljubavi, kuckanja na Krsti

Milion si posto tad sigurna bila

A onda, srećo, ni manje ni više

Ladno, usred Šapca ti si me ljubila

Pauza je ovo, deo sreće naše

Proći će godina, dve ili pet

Ne može ljubav glumom da nestane

Na "Šarenom trgu” ljubiću te opet

Sedećemo opet na Starome gradu

Na klupi života mog što polako trune

I opet ću slušati pesmu nepoznatu

I nežni šapat: “Volim te, majmune”

Lako je na Viber kliknuti “uninstal”

Ukloniti broj i poruke ne pisati

Al’ nema gumice, čak ni kod Kineza

Kojom se ljubav može izbrisati

Dal’ maštaš o nama, neću ni da pitam

Zlatibor nas čeka, selo Stanišići

Ma u kakvim sada odnosima bili

Na Srebrno jezero mi ćemo otići

---------------------------------------------------

SANJAM TE DOK NE ZASPIM

---------------------------------------------------

NEMATE POJMA O ŽIVOTU

Ne znate ko je Mihajlo Pupin

Možda izumitelj avionu krila

Al’ zato znate Sanju Doležal

Sa i bez “Novih Fosila”

Sveti kralj Vladimir ako bih rekao

Ma nemate ga ni u malom mozgu

Al’ zato svi odreda znate

S “Magazinom” ili bez, Jelenu Rozgu

Kako se zove čuveni Pančić

Pojma nemate, znate ga zbog drveta

Al’ zato znate Gorana Bregovića

Sa i bez “Bijelog dugmeta”

Ne znate ko je vojvoda Stepa

Možda urednik bivše “Borbe”

Al’ zato znate Boru Đorđevića

Sa i bez “Riblje čorbe”

Ne znate ko je kralj Milutin

Možda izumitelj kovačkog meha

Al’ zato znate Lepu Brenu

Sa i bez “Slatkog greha”

Moram da završim jer osećam lagano

Da počinje sve ovo da me nervira

U stvari, boli vas kurac što ne znate ko su

Ne znaju ni oni ko je Severina

___________________________________

SJEBAĆU VAS S PRVOM STROFOM

Pesmu o ljubavi želim da ispevam

Da suze na oči isteram nekom

I to u toj meri da se mogu poreditii

Sa crnim morem il' hladnom rekom

O tužnoj ljubavi volim da pevam

Jer nikog ne raduje tuđa sreća

Što više tuđeg bola spomenem

Čitanost pesme biće sve veća

Jer ljudi su takvi još od Iskona

U svakom zloba nečujno spava

Koristi nemam, al srećan ću biti

Samo nek’ komšiji crkne krava

Bar na jednu svadbu otišli niste

Iskreno, ne mislim da gluposti meljem

Svako se od nas pripit’o bar jednom:

“Što tuđem kurcu da pravim veselje”

Srećno ti ovo, srećno ti ono

Pružiš mu ruku i ljubiš ga, kao

A usne tvoje od obraza njegovog

Daleko su kao Raj i Pakao

Pozvan si na slavlje samo reda radi

A ne zato što ti se slavljenik veselio

Nego samo da mu uzvratiš poklon

Jer je i on na tvoje slavlje navratio

Možda za reč kurac koju pomenuh

Neko će reći da sam nekulturan bio

Aj nek’ mi se javi samo neko od vas

Ko je na stotine puta nije ponovio

Prva je strofa takva kakva jeste

Samo da vas navuče da čitate dalje

Mućnite glavom il' u zid udarite

Mnogo pouka vam ova pesma šalje

Ako ste prepoznali sebe, a jeste

Pomislili da vređam il’ pričam iza leđa

Nemojte mene da psujete gospodo

Ja samo pišem, a istina vređa

___________________________________

VOLIM ŠTO SAM PAMETAN

Ja volim što sam pametan

Ne umem to da objasnim

A i da umem džaba bi bilo

Niko se neće od toga da asni

To da sam jako pametan

To nisam rekao ja

Nemam ja za te gluposti

Baš toliko vremena

Šta i da jesam i da nisam

Razlika neka u čemu je

Ridam, kukam, dozivam je

Ona kraj mene a ne čuje

Šta, treba da jače urlam

A ne jebe me za šljivu suvu

Ma ‘oću kurac ikada više

Kad ne čuje, jebem je gluvu

Volim ja što sam pametan

Al’ ipak mislim da sam mulac

Jer pametni umesto: "Neću"

Ne kažu: "Ma ‘oću kurac"

A to je moja želja za kulturom

Al’ želja moja samo pusta

Da budem bar pet minuta kulturan

A ne da mi kurac ne izlazi iz usta

I dalje tvrde da sam pametan

Kažu šteta što nisam završio školu

Nabijem na kurac i nju i njih

Šta, škola bi pomogla mome bolu?

Pametniji popušta i ja ću onda

Ja volim kafu, duvan i žene

E sad recite da nisam pametan

Jebem ga ko je pametniji od mene

Aj da svršim i ovu pesmu

Idem bar malo zaspati

Pisaću, jebote, što gunđate

Ne može meni ideja nestati

Jer, braćo, ja sam pametan

Ja nisam neki mulac

Mogu da napišem pesmu

Kad god mi se digne kurac

___________________________________

ROĐEN BEZ SREĆE

Cvrkuće ptičica na grani zelenoj

A ja razmišljam šta bi se dogodilo

Kakav bi zvuk pevačica proizvela

Kad bih je kamenom u glavu pogodio

Sad su se možda neki nasmejali

Neki bi mi glavu skidali sa ramena

Puca meni kurac za vas ja imam problem

Nigde u blizni nema kamena

E jesam nesrećan, jebem te živote

Eh majko što me rodi u Vinkovcima

Kamena jebenog za pokus nemam

Joj blago onim našim Dalmatincima

Ko zna šta bih ovim udarcem otkrio

Možda bih spasao i usrećio naciju

Pa i onu budalu jabuka spičila u glavu

Pa nam eto “otkrio” čuvenu gravitaciju

Ma šalim se gospodo, nisam ja takav

Nikada mi na pamet ne bi to palo

Ne bih ja ptičicu nikad opizdio

I da imam kamen, al’ u kurcu malo

Kad već nemam kamen da ljulljnem pičicu

Ni nameru kurac ovde da pomenem

Namerno slovo ispustio sam jedno

U štamparsku grešku to ću da okrenem

___________________________________

POKVARENE MISLI

Aj priznajte gospodo, dok čitate pesme

Na kraju drugog stiha pokušavate znati

U četvrtom koja reč će biti zadnja

Jer pesma se, zna se, mora rimovati

I šta pomislite kad u pesmi nekoj

Na ovome mestu bude onaj gnjurac

Zadnji stih se mora završiti rečju

Što pičinje na K a završava na urac

Tastaura, ekran, miš, kućište, kabal

Dugmić, kursor, prozor, tač ili tipka

Mozak ne reaguje, čeka dalje reči

A na šta bi pomislili da sam rek'o: “Čipka”

Nisam neki prorok i ne znam šta će biti

Dal’ će me psovati čitaoci silni

Al’ za svaki slučaj kad poklanjam knjigu

Ja u sebi kažem: “Majko, oprosti mi”

Neće meni ništa majko moja biti

Neće zbog istine na mene pucati

Tebe mi je žao, ostarela moja

Što ćeš zbog budale svaki dan štucati

Ali ipak majko nemoj baš previše

Izvinjenjem mojim da se ti povodiš

Htela il’ ne htela priznati ti moraš:

Ja nisam tražio uopšte da me rodiš

___________________________________

LAKO JE MENI KAD IMAM MENE

Kad god sam uzrujan ja se suzdržavam

Jer ja sam smireniji od samog sebe

Ako te neko uvredio oprosti mu,

Kažem sebi

A nemoj odmah ono: “Ma ko ga jebe”

Kad god sam uzrujan ja se suzdržavam

Smiri se, ne pravi od rupice krater

Ako te neko uvredio oprosti mu,

Kažem sebi

A nemoj odmah ono: “Jebaću mu mater”

Kad god sam uzrujan ja se suzdržavam

Smiri se, izgrađeno odmah ne ruši

Ako te neko uvredio oprosti mu,

Kažem sebi

A nemoj odmah ono: “Nek’ kurac popuši”

Kad god sam uzrujan ja se suzdržavam

Jednom seci a triput meri

Ako te neko uvredio oprosti mu,

Ka...

Kraj pesme je i molim te više ne seri!

___________________________________

JADI JEDNE KOBILE

Soko ljubi sokolicu

Konj kobilu neće

Dal’ je konjo umoran

Il’ kobila bez sreće

Soko ljubi sokolicu

A ona uzvraća

A konjina na kobilu

Pažnju ne obraća

Soko ljubi sokolicu

Još nije prestao

Šta se konju dogodilo

Kurac bi ga znao

Soko ljubi sokolicu

A ja suze lijem

Saosećam sa kobilom

Ne mogu da krijem

Soko ljubi sokolicu

Aman, dokle više

Ja od tuge za kobilom

Ne mogu da pišem

Zato sada ja svršavam

Da sakrijem tugu moju

Konjina mi sjeba pesmu

Jeb’o mater svoju

___________________________________

O JEBEM TE LOGIKO

Zašto je kurac psovka kao

Nikad mi jasno bilo nije

Ako se deo tela tako zove

Pa kako da kažem drugačije

Zašto je kurac ružna reč

Oduvek je mojim mislima muka

Ako se tako zove taj deo

Pa ne mogu onda da kažem ruka

Zašto kurac nije lepo za reći

Dok penis jeste a ista je slika

Popuši penis, popuši kurac

Majke ti, u čemu je tu razlika

Zašto je kurac ružno za čuti

A OK je nos, uši, noga, brada...

A svi ga volimo i svi ga imamo

Zar nije to pomalo i nepravda

(Kad rekoh da kurac svi imamo

Ne, greška u pisanju nije

Dečaci odmah s kurcem se rode

A devojčice ga dobiju kasnije

Jedina razlika u posedovanju je

Skontaćete i sami vremenom

Što ga muškarci stalno imaju

A žene redovno, al’ privremeno)

___________________________________

SUDBINA JE TVOJA U RUKAMA TVOJIM

Sve mu to dođe ko rulet života

Danas si srećan, imaš sve na svetu

Odeš na spavanje u zagrljaju sreće

A probudiš se sam u hladnom krevetu

Nije to nesreća ni kurčeva sudbina

Što mak si umesto ruža nabrao

Hladnoća kreveta i jeza života

Nešto je što sam si sebi izabrao

Druga je stvar što da priznaš nećeš

Lakše za sve je okriviti sudbinu

Žaliti sebe i pitati Boga: “Zašto”

Al’ tako ćeš rešiti moju kurčinu

Pronađeš devojku i spavaš sa njom

I vidiš nije nevina al’ nije to ni bio san

Pa kad joj nisi prvi što poslednji bi bio

Il’ misliš da si baš ti Bogom dan

Pre nego što pođeš u zagrljaj sreće

Računaj da možda nisi ni ti pravi

Tebi se svidela jer lepa je i seksi

A šta, drugi su bez kurca i svi ćoravi?

Jer ako ne shvatiš da sudbine nema

I nastaviš nju i realnost da brkaš

Onda ti ostaje desnica i hladan krevet

U kome možeš do besvesti da drkaš

___________________________________

MARKO KRALJEVIĆ I ZDRAVKO ČOLIĆ

Pjesmu piše Kraljviću Marko

Pjesmu piše sa puno opreza

Skriven i sam da niko ne vidi

Čak i Šarca podalje zaveza

Pjesmu piše Kraljeviću Marko

Tekst, aranžman pa je komponuje

Pjevuši je skriven podaleko

Ali tiho da niko ne čuje

Kad je Marko pjesmu završio

Odvezao Šarca pa uzjaha

Zaputi se na put podaleki

U Sarajevo, u grad sevdaha

Vadi marko čuturu sa vinom

Ožednio, pije ne prestaje

Ne razmišlja o pjesmi narodnoj

Da se u njoj pola Šarcu daje

Kad je stig’o Marko do Saraj'va

Zaustavi jednog Bosančića:

Žvalo mali dajde reci meni

Đe je kuća od Zdravka Čolića

Aoj Marko junačino znana

Klikće mali kao soko sivi

Đe ti živiš kad još uvijek ne znaš

Odkad Čola u Saraj'vu ne živi

Sjaha s Šarca Kraljeviću Marko

Baščaršijom povede ga pješke

Da s’ napije barem vode ‘ladne

Prisjeti se Marko s vinom greške

Pije Šarac vode s Baščaršije

Marko sikti kako nikad nije

Krenu Šarac, a Marko ga vrati

I natera još jednom da pije

Gleda Musa u Marka i Šarca

Pa upita jer mu jasno nije:

Što naćera konja ti na silu

Napojenog da još vode pije

Kako zašto, začudi se Marko

Iako mu sad do priče nije

Vratiti me mora iz Saraj'va

A umjeti neće ako jednom pije

Ljutit Marko uzjaha svog Šarca

I poćera što je mog’o brže

Zgužva papir u Miljacku baci

Tad i Šarac od tuge zarže

Zdravko Čolić Košutnjakom trči

Ne znajući šta Marka spopade

Svestan nije da baš toga trena

Bez velikog hita on ostade

___________________________________

KRSTARICA

Sreli se miš i slon na mostiću

Pa zastali iznad vode Drine

Reč o ovom, reč o onom

I tako na red dođoše godine

E, koliko godina imaš ti

Upita miš slona odjednom

Pa mlad sam, imam samo dve

Ako moramo baš i o tom

Pa nije da moramo, to ja onako

Poče se miš skoro pravdati

Pa dobro, reče slon, kad je tako

A koliko godina imaš ti

Da je razlika u veličini normalna

Miš jadan nije tada bio svestan

Pa imam i ja isto dve godine

Samo sam bio malo bolestan

(Ovo je vic i imate sreće

Što nisam sada sa vama tu

Jer ako se vicu niste nasmejali

Znajte da sam vrlo besan i ljut

Za svaki slučaj još jedna strofa

Da nisam odžaba sve ovo blejao

Jebem u glavu svakog ponaosob

Ko se ovovm vicu nije nasmejao)

___________________________________

UPUTSTVO ZA PISANJE PESAMA

Nemoj da čitaš tuđe pesme

(Eventualno možeš moje)

Olovku u ruku il' Vord otvori

I piši lepo pesmice svoje

Jer kao prvo to niko ne čita

Osim ono što moraš u školi

Al’ tamo ti kažu šta si pročitao

Ti samo ponoviš i kurac te boli

Čitaš Hajnea, Lorku, Jesenjina

Jer, jebiga, njih uvek svako hvali

Ne beri brigu što ne znaš šta čitaš

Nisu ni oni šta žvrljaju znali

Misli o kurcu dok pišeš o brezi

To ti je recept proveren moj

Znaš kol’ko pesama tako napisah

Ne znam ni kako se čita taj broj

Samo bez straha i bez idola

Batali mozak, a pusti ruke

I sam ćeš se u čudu naći:

Pesma gotova bez po muke

Poezija nikada nije čitana

I ne vredi, brašo, ni pola boda

Sve što si sjeb’o, sjebano nije

Sve se to zove - pesnička sloboda

___________________________________

ZNAM JEDNOG POPA ŠTO VERUJE U BOGA

Zašto me pope tako kritikuješ

Što ti je toliko do toga stalo

Što sam umesto: “Nije tačno”

Rekao: “Je, u kurcu malo”

Kako ja ćutim dok ti propovedaš

I pravim se da ništa ne čujem

Tako se i ti napravi lud malo

Da nisi čuo kako ja psujem

A usput, pope, samo da znaš

Ti si me naučio, ja to ne bih znao

Činiš greh, jer oduzimaš mi

Slobodu koju Gospod mi je dao

A baš me zanima, onako bez veze

Ideš iz WC-a, znam da si pišao

Kako bi ga nazvao, da sam te pitao:

“Šta si to maločas u ruci držao?”

Ne bih ja pope al’ jače je od mene

U besedi jednoj kad si govorio

“Sve što je od Boga”, zna se, “Dobro je”

Pa i kurac mi je, valjda, Bog stvorio

Pred kraj novembra sinu ti rođendan

Pozvan sam i ja bio sam ti gost

Kol’ko se u Crkvu i biologiju razumem

Pre devet meseci bio je post

___________________________________

PESMA OD PRE 30 GODINA

Ima jedno selo

Mome srcu drago

Mile su mi sve njegove staze

Najlepše na svetu

Mome srcu milo

To su moje Sremske Laze

Dobri ljudi žive

U mom selu

Jedan drugom živote bi dali

Ulice njegove

Noću obasjane

Izgledaju kao Pariz mali

Hladna reka teče

Selom mojim

Hladnija od svakoga izvora

I Dunav je mali

Tada srcu mome

Kad pogledam obale Vidora

___________________________________

SUZE DEČAKA

Dečak je mali plakao ulicom

Ni gladan ni žedan bio nije

Al’ nikom nije hteo da kaže

Zašto je tužan, što suze lije

Dečak je mali plakao ulicom

Ni go, ni bos, ni poderan nije

Al’ nikom nije hteo da kaže

Zašto je tužan, što suze lije

Dečak je mali izloge gledao

I ništa što vidi poželeo nije

Al’ nikom nije hteo da kaže

Zašto je tužan, što suze lije

Dečak je mali baš sve imao

Ničega ko dete željan bio nije

Al’ nikom nije hteo da kaže

Zašto je tužan, što suze lije

Dečak je mali grobljem šetao

Kraj nijednog groba zastao nije

Al’ nikome nije hteo da kaže

Zašto je tužan, što suze lije

Dečak je mali usvojen bio

I nikom nikad rekao nije

Da ne zna ko su mu roditelji

Zato je tužan i suze lije

___________________________________

NIJE TO HULA TO MIŠLJENJE JE MOJE

Oprosti Bože svim ljudima

Oprosti molim te iz dna duše

Oprosti Bože i onima što me ne vole

A dok im ne oprostiš, nek mi kurac puše

Oprosti Bože svim ljudima

Zbog grehova njihovih što suze lijem

Oprosti im Bože po milosrđu svome

A dok im ne oprostiš, na kurac ih nabijem

Oprosti Bože svim ljudima

Čak i onima što iza leđa mi laju

Oprosti i onima što misle ružno o meni

A dok im ne oprostiš, nek mi kitu dudlaju

Oprosti Bože svim ljudima

Moje je da molim a volja je Tvoja

Oprosti im Bože ma šta da su zgrešili

A dok im ne oprostiš, tu kita im je moja

Oprosti Bože svim ljudima

Nisi ih sazdao da bi ih korio

Oprosti im Bože takvim kakvi jesu

Predodređene na greh Ti si ih stvorio

Oprosti Bože mišljenju mome:

Bolje da si peti dan stao i odmorio

Potopom pa dolaskom i sam Si priznao

Nije Ti baš trebalo to što šesti dan Si stvorio

___________________________________

KAD SVE SABEREŠ DOBIJEŠ KURAC

Živim sam u stanu, usamljen ko vuk

Nigde ne izlazim ali da ne duljim

S komšijama slabo, drugova i nemam

Dva’es’ i pet sati u komjuter buljim

Drugačije beše dok sam mlađi bio

Roditelje retko viđah, nikoga ne krivim

Ja dok dođem kući, umorni spavaju

A kad se probudim: Oni već na njivi

Bio sam drugačiji od drugova mojih

Uvek se izdvajao, ništa k srcu prim’o

Jedino im zavidim što nikad ko oni

Baš nijednu ružnu curu nisam im’o

A rad što ne podnosim, posebna je priča

Za tu moju vrlinu zna čitavo selo

Meni kad bi slučajno pet dinara ispalo

Da se sagnem po njihi i to me mrzelo

Nikad nisam radio, a svuda sam bio

Odakle mi novac, ne bih reći znao

Al’ za kafić, more, cigarete, cure

Uvek sam imao, a nikad nisam krao

U stvari za cure, tu novac ne treba

Ako imaš jezik kao ja što imam sreću

Kad je pitaš “ono” nastavi da brbljaš

I nedaj joj vremena da ti kaže: “Neću”

Državni je pos’o san svakome bio

Crnče bez novaca, zbog penzije kao

Malo ljudi poznam, ako ću realno

Ko se svoje penzije baš nauživao

Nisam bio dobar, svestan sam ja toga

Ali šta da radim, sve bude i prođe

Jedino je zajebano kad godine stignu

Pa račun za mladost na naplatu dođe

Ma jebeš sećanja, samo se nerviram

Kosa pada sama, sve ređe se šišam

Kurac mi je nekad dve funkcije im’o

A danas mi služi isključivo da pišam

Ali zato jezik, hvala milom Bogu

Radi ko podmazan i kurac me bole

Telefon je pored, a kompjuter ispred

Na kompu mi puše, na mobilnom vole

To je samo kap u moru mog života

Al’ napisah pesmu i o sebi malo

A kada ceo život svoj bih opevao

To u devetnaest knjiga ne bi stalo

I šta da vam kažem ili savetujem

Sve sam oduzeo i sve sam sabrao:

Da se opet rodim i mogu da biram

Ja bih ovaj život opet izabrao

___________________________________

AJ JEBEŠ NASLOV VAŽNA JE PESMA

Staklo je pucalo, led se lomio

Kiša je padala, lift se dizao

Košava duvala, cigara dimila

Ja sam i dalje sladoled lizao

Sunce je sijalo, Juga se raspala

Munja je sevala, pas se grizao

Pokojnik pokopan, pečat udaren

Ja sam i dalje sladoled lizao

Vatra je gorela, more se penilo

Prosjak je prosio, niz se nizao

Pevaljka pevala, zora zarudela

Ja sam i dalje sladoled lizao

Sneg je okopneo, motor se ugasio

Kruška je sazrela, klizač se klizao

Vreteno vrtelo, avion aterirao

Ja sam i dalje sladoled lizao

Na kraju pesme, kakav bih bio

Ako vam ne bih iskreno priznao

Ma kakav sladoled, otkud mi pare

Kurac od ovce ja sam lizao

___________________________________

POŽURI POLAKO

Zastani malo, pogledaj okolo

Stići ćeš tamo gde si pošao

A nećeš ni znati žureći tako

Kraj čega sve si lepog prošao

Zastani malo, pogledaj okolo

Možda ćeš nešto lepo videti

Možda ugledaš pticu malenu

Pa ti se njezin cvrtkut svideti

Zastani malo, pogledaj okolo

Bog nam je dragi svašta poklonio

Možda ugledaš cvetić skršen

A ne znaš da si ga ti polomio

Zastani malo, pogledaj okolo

Zastani malo, čoveče maleni

Možda ćeš videti parkić neki

I da je proleće, trava se zeleni

Zastani malo, pogledaj okolo

Zbog da se ne bi kasnije kajao

A ako zakasniš tamo gde si pošao

Jebi se, što nisi iš’o već zastajao

___________________________________

HEROJI ILI KUKAVICE

Ne živi mi se ovaj život bez cilja

Ubio bih se, ubrz’o kraj životu mom

Jebe me samo istina odvratna

Što ubiti se možeš - samo jednom

Nisam ja kukavica tamo neka bedna

O Bože, pa zar vam na to ličim

Nego samo razmišljam, ono bez veze

Šta ako se ubijem pa se predomislim

Ne bih se ja ubio jer ne volim sebe

Nego mislim tako muke ću da skratim

Al’ jebe me radoznalost šta će biti ovde

Odande ne vidim, a ne mogu da se vratim

Ubio bih ja se ko mnogi što požele

Nisam ja ovu pesmu bez veze satkao

Ne znam za druge, a mene baš zanima

Da li bi i ko bi za mnom zaplakao

Pucao bih u srce, glava mi je tvrda

Verujem ta opcija sigurnija je i bolja

I taman kad rešim i pismo napišem

Setim se: Pa jebote, ja nemam pištolja

Skočio bih u Savu sa Brankovog mosta

Rešio probleme i u novinama bio

A’l jebe me, brate, što ne znam da plivam

Pa se bojim da se ne bih udavio

Ja sam, braćo, hrišćanin i ne bih to uradio

Jer to je greh... i da vas ne smaram

Ove prve strofe napisah za one

Koji to pričaju, da ih zajebavam

Samoubica. Tema pesme je ove

Što su vam tako sumorna lica

I dilema večna: Ko počini suicid

Da li je heroj il’ je kukavica

Zašto dilema? Pa oboje je logično:

Heroj: Treba imat’ muda pa sebe ubiti

Kukavica: Isto tako logično zvuči

Jer se sa problemima ne može suočiti

Prethodna je strofa pretrpana malo

I malo je puno teška za čitanje

Al’ nije bitna strofa, niti pesma cela

Nego njen sadržaj i ovo pitanje

___________________________________

LEP JE ŽIVOT AKO IMAŠ OČI

Stakleno zvono, grupa lažnjaka

Biseri beli na asfaltu vrelom

A pored puta pčela malena

Uživa na cvetu smrdljivom, svelom

Kula na oblaku, ciganka stara

Biseri beli na asfaltu vrelom

A pored puta žena uplakana

Tužnoga pogleda i sva u belom

Brod od papira, psi lutalice

Biseri beli na asfaltu vrelom

A pored puta nikoga nema

Nesta i uplakana žena u belom

Stakleno zvono, grupa lažnjaka

Nema ni bisera na asfaltu vrelom

Samo još uvek pčela malena

Uživa na cvetu smrdljivom, svelom

___________________________________

SEKS... POZNATO MI ZVUČI

Seti se Gospode stvorenja tvoga

U dane kad suze molitva tera

Pokloni meni bar pola dana

Da živim bolje od jednog kera

Kol’ko sam srećan, sujeveran postah

A nekad uz molitve suze sam lio

Čime zaslužih, gore od psa živim

Sigurno sam sultan u prvom životu bio

Ni željnu ni ružnu ne mogu da imam

Ma gde, još niže na dno sam pao

Zato sam siguran da harem imah

Pa sam se za dva života najebao

Bez seksa kažu, Bog je tako hteo

Čovek ne može normalno živeti

Ala lažu! Pa ja ne znam ni šta to znači

Po njihovom davno sam trebao umreti

Al’ ćutim mudro, o seksu druge slušam

A onda trećima to prepričavam

Neka bar misle, pederi nadrkani

Da svaki dan sa drugom spavam

Kako da kažem a da ne završim

Ni kao melodramu ni kao bajku

Jebem ja, brate, svakoga dana

Nekome oca, nekome majku

___________________________________

JEBE MI SE ZA VAS

Zidari nekome kuću zidaju

Po naredbi šefa, briga ih za koga

Sveštenici praznikom liturgiju služe

Nebitno da li veruju u Boga

Pekari hleb mese i peku

Boli ih kurac ko će ga jesti

Spikeri napisane tekstove čitaju

Nebitno da li su izmišljene vesti

Profesor predaje po planu i programu

Puca mu kurac da li učenik sluša

Pevači tužne pesme pevaju

Nebitno da li nekog zaboli duša

Kasirke kucaju i cifru ti kažu

Da li imaš para briga ih nije

Pivari pivo prave i pakuju

Nebitno da li će iko da ga pije

To im je posao, tako i treba

Važno je da ga raditi znaju

Ispune normu, čekaju platu

Nebitno dal’ vlasnici ćara imaju

I ja sam sličan, pišem bez veze

Boli me kurac, knjigu ću izdati

Imaće ISBN, CIP, u bibliotekama biti

Nebitno da li će je iko čitati

___________________________________

SVE JE DANAS NORMALNO

Srušiću pušnicu, ciglu sačuvati

Zato je sa svih strana snimam

Jer želim potpuno istu da sagradim

Zbog tog moram snimke da imam

Posadiću cveće, brinuti o njemu

Redovno zalivati, vodu donositi

A kada procveta, baštu zašareni

Onda ću ga ručnom kosom pokositi

Razbiću pepljaru, ovu koju imam

I golim ću rukama staklo da pokupim

Znam prodavnicu u kojoj ista ima

Pa ću prošetati zbog da drugu kupim

Iskopaću bunar ašovom, lopatom

Polako, precizno ima da se zlati

A kada završim, voda se pojavi

Odmoriću malo pa ga zatrpati

Skuvaću kaficu, jaku ali slađu

I uz cigaretu dok je budem pio

Ne sebe radi, nego zbog vas braćo

Razmišljaću zašto sam sve ovo radio

Reći ću vam zašto, ništa ne brinite

Ne želim da živite zbog mene u brizi

Al strpljenja imajte, odgovor vas čeka

Naravno, u pesmi, u sledećoj knjizi

___________________________________

ODJEBI KRAVU IDI NA SLAVU

Zeleni se livada, na njoj pase krava

Čuva je devojčica, lepotica prava

Oči su joj zelene, a kosa joj plava

Suknjica prozirna jer fali postava

Kravu je zavezala gde je sveža trava

Malo je prilegla al' neće da spava

Zadnja joj je godina, fakultet svršava

Ponela je knjigu pa se preslišava

Ptičice pevaju, tiho teče Sava

Devojku zapazi momče sa svog splava

Odjednom devojčicu obuzela strava

Jer ugleda da joj se mladić približava

Šta li će da traži, sledi li rasprava

Ružnih misli devojci prepuna je glava

Mladić lepo priđe, kulturnoga stava

U goste je pozvao, sutra mu je slava

Zbunila se devojka ko da je poplava

Kulturni mladići retka su pojava

Šta li je odlučila studentkinja prava

Gleadjući mladića dok se udaljava

___________________________________

ODJEBI KRAVU IDI NA SLAVU

Zeleni se livada, na njoj pase krava

Čuva je devojčica, lepotica prava

Oči su joj zelene, a kosa joj plava

Suknjica prozirna jer fali postava

Kravu je zavezala gde je sveža trava

Malo je prilegla al' neće da spava

Zadnja joj je godina, fakultet svršava

Ponela je knjigu pa se preslišava

Ptičice pevaju, tiho teče Sava

Devojku zapazi momče sa svog splava

Odjednom devojčicu obuzela strava

Jer ugleda da joj se mladić približava

Šta li će da traži, sledi li rasprava

Ružnih misli devojci prepuna je glava

Mladić lepo priđe, kulturnoga stava

U goste je pozvao, sutra mu je slava

Zbunila se devojka ko da je poplava

Kulturni mladići retka su pojava

Šta li je odlučila studentkinja prava

Gleadjući mladića dok se udaljava

___________________________________

ODJEBI KRAVU IDI NA SLAVU

Zeleni se livada, na njoj pase krava

Čuva je devojčica, lepotica prava

Oči su joj zelene, a kosa joj plava

Suknjica prozirna jer fali postava

Kravu je zavezala gde je sveža trava

Malo je prilegla al' neće da spava

Zadnja joj je godina, fakultet svršava

Ponela je knjigu pa se preslišava

Ptičice pevaju, tiho teče Sava

Devojku zapazi momče sa svog splava

Odjednom devojčicu obuzela strava

Jer ugleda da joj se mladić približava

Šta li će da traži, sledi li rasprava

Ružnih misli devojci prepuna je glava

Mladić lepo priđe, kulturnoga stava

U goste je pozvao, sutra mu je slava

Zbunila se devojka ko da je poplava

Kulturni mladići retka su pojava

Šta li je odlučila studentkinja prava

Gleadjući mladića dok se udaljava

___________________________________

ODJEBI KRAVU IDI NA SLAVU

Zeleni se livada, na njoj pase krava

Čuva je devojčica, lepotica prava

Oči su joj zelene, a kosa joj plava

Suknjica prozirna jer fali postava

Kravu je zavezala gde je sveža trava

Malo je prilegla al' neće da spava

Zadnja joj je godina, fakultet svršava

Ponela je knjigu pa se preslišava

Ptičice pevaju, tiho teče Sava

Devojku zapazi momče sa svog splava

Odjednom devojčicu obuzela strava

Jer ugleda da joj se mladić približava

Šta li će da traži, sledi li rasprava

Ružnih misli devojci prepuna je glava

Mladić lepo priđe, kulturnoga stava

U goste je pozvao, sutra mu je slava

Zbunila se devojka ko da je poplava

Kulturni mladići retka su pojava

Šta li je odlučila studentkinja prava

Gleadjući mladića dok se udaljava

___________________________________

ODJEBI KRAVU IDI NA SLAVU

Zeleni se livada, na njoj pase krava

Čuva je devojčica, lepotica prava

Oči su joj zelene, a kosa joj plava

Suknjica prozirna jer fali postava

Kravu je zavezala gde je sveža trava

Malo je prilegla al' neće da spava

Zadnja joj je godina, fakultet svršava

Ponela je knjigu pa se preslišava

Ptičice pevaju, tiho teče Sava

Devojku zapazi momče sa svog splava

Odjednom devojčicu obuzela strava

Jer ugleda da joj se mladić približava

Šta li će da traži, sledi li rasprava

Ružnih misli devojci prepuna je glava

Mladić lepo priđe, kulturnoga stava

U goste je pozvao, sutra mu je slava

Zbunila se devojka ko da je poplava

Kulturni mladići retka su pojava

Šta li je odlučila studentkinja prava

Gleadjući mladića dok se udaljava

___________________________________

ODJEBI KRAVU IDI NA SLAVU

Zeleni se livada, na njoj pase krava

Čuva je devojčica, lepotica prava

Oči su joj zelene, a kosa joj plava

Suknjica prozirna jer fali postava

Kravu je zavezala gde je sveža trava

Malo je prilegla al' neće da spava

Zadnja joj je godina, fakultet svršava

Ponela je knjigu pa se preslišava

Ptičice pevaju, tiho teče Sava

Devojku zapazi momče sa svog splava

Odjednom devojčicu obuzela strava

Jer ugleda da joj se mladić približava

Šta li će da traži, sledi li rasprava

Ružnih misli devojci prepuna je glava

Mladić lepo priđe, kulturnoga stava

U goste je pozvao, sutra mu je slava

Zbunila se devojka ko da je poplava

Kulturni mladići retka su pojava

Šta li je odlučila studentkinja prava

Gleadjući mladića dok se udaljava

___________________________________

ODJEBI KRAVU IDI NA SLAVU

Zeleni se livada, na njoj pase krava

Čuva je devojčica, lepotica prava

Oči su joj zelene, a kosa joj plava

Suknjica prozirna jer fali postava

Kravu je zavezala gde je sveža trava

Malo je prilegla al' neće da spava

Zadnja joj je godina, fakultet svršava

Ponela je knjigu pa se preslišava

Ptičice pevaju, tiho teče Sava

Devojku zapazi momče sa svog splava

Odjednom devojčicu obuzela strava

Jer ugleda da joj se mladić približava

Šta li će da traži, sledi li rasprava

Ružnih misli devojci prepuna je glava

Mladić lepo priđe, kulturnoga stava

U goste je pozvao, sutra mu je slava

Zbunila se devojka ko da je poplava

Kulturni mladići retka su pojava

Šta li je odlučila studentkinja prava

Gleadjući mladića dok se udaljava

___________________________________

ODJEBI KRAVU IDI NA SLAVU

Zeleni se livada, na njoj pase krava

Čuva je devojčica, lepotica prava

Oči su joj zelene, a kosa joj plava

Suknjica prozirna jer fali postava

Kravu je zavezala gde je sveža trava

Malo je prilegla al' neće da spava

Zadnja joj je godina, fakultet svršava

Ponela je knjigu pa se preslišava

Ptičice pevaju, tiho teče Sava

Devojku zapazi momče sa svog splava

Odjednom devojčicu obuzela strava

Jer ugleda da joj se mladić približava

Šta li će da traži, sledi li rasprava

Ružnih misli devojci prepuna je glava

Mladić lepo priđe, kulturnoga stava

U goste je pozvao, sutra mu je slava

Zbunila se devojka ko da je poplava

Kulturni mladići retka su pojava

Šta li je odlučila studentkinja prava

Gleadjući mladića dok se udaljava

___________________________________

ODJEBI KRAVU IDI NA SLAVU

Zeleni se livada, na njoj pase krava

Čuva je devojčica, lepotica prava

Oči su joj zelene, a kosa joj plava

Suknjica prozirna jer fali postava

Kravu je zavezala gde je sveža trava

Malo je prilegla al' neće da spava

Zadnja joj je godina, fakultet svršava

Ponela je knjigu pa se preslišava

Ptičice pevaju, tiho teče Sava

Devojku zapazi momče sa svog splava

Odjednom devojčicu obuzela strava

Jer ugleda da joj se mladić približava

Šta li će da traži, sledi li rasprava

Ružnih misli devojci prepuna je glava

Mladić lepo priđe, kulturnoga stava

U goste je pozvao, sutra mu je slava

Zbunila se devojka ko da je poplava

Kulturni mladići retka su pojava

Šta li je odlučila studentkinja prava

Gleadjući mladića dok se udaljava

___________________________________

ODJEBI KRAVU IDI NA SLAVU

Zeleni se livada, na njoj pase krava

Čuva je devojčica, lepotica prava

Oči su joj zelene, a kosa joj plava

Suknjica prozirna jer fali postava

Kravu je zavezala gde je sveža trava

Malo je prilegla al' neće da spava

Zadnja joj je godina, fakultet svršava

Ponela je knjigu pa se preslišava

Ptičice pevaju, tiho teče Sava

Devojku zapazi momče sa svog splava

Odjednom devojčicu obuzela strava

Jer ugleda da joj se mladić približava

Šta li će da traži, sledi li rasprava

Ružnih misli devojci prepuna je glava

Mladić lepo priđe, kulturnoga stava

U goste je pozvao, sutra mu je slava

Zbunila se devojka ko da je poplava

Kulturni mladići retka su pojava

Šta li je odlučila studentkinja prava

Gleadjući mladića dok se udaljava

___________________________________

ODJEBI KRAVU IDI NA SLAVU

Zeleni se livada, na njoj pase krava

Čuva je devojčica, lepotica prava

Oči su joj zelene, a kosa joj plava

Suknjica prozirna jer fali postava

Kravu je zavezala gde je sveža trava

Malo je prilegla al' neće da spava

Zadnja joj je godina, fakultet svršava

Ponela je knjigu pa se preslišava

Ptičice pevaju, tiho teče Sava

Devojku zapazi momče sa svog splava

Odjednom devojčicu obuzela strava

Jer ugleda da joj se mladić približava

Šta li će da traži, sledi li rasprava

Ružnih misli devojci prepuna je glava

Mladić lepo priđe, kulturnoga stava

U goste je pozvao, sutra mu je slava

Zbunila se devojka ko da je poplava

Kulturni mladići retka su pojava

Šta li je odlučila studentkinja prava

Gleadjući mladića dok se udaljava

Kravu je zavezala gde je sveža trava

Malo je prilegla al' neće da spava

Zadnja joj je godina, fakultet svršava

Ponela je knjigu pa se preslišava

Ptičice pevaju, tiho teče Sava

Devojku zapazi momče sa svog splava

Odjednom devojčicu obuzela strava

Jer ugleda da joj se mladić približava

Šta li će da traži, sledi li rasprava

Ružnih misli devojci prepuna je glava

Mladić lepo priđe, kulturnoga stava

U goste je pozvao, sutra mu je slava

Zbunila se devojka ko da je poplava

Kulturni mladići retka su pojava

Šta li je odlučila studentkinja prava

Gleadjući mladića dok se udaljava

Zbunila se devojka ko da je poplava

Kulturni mladići retka su pojava

Šta li je odlučila studentkinja prava

Gleadjući mladića dok se udaljava

___________________________________

NIKO KAO JA

Šta je nenormalno što pijanci piju

Ili što ucveljeni gorke suze liju

Ili što musavi svoje lice miju

Il' što kurve svoj posao kriju

Šta je nenormalno što lopovi kradu

Il' što besposleni lajsaju po gradu

Il' što siledžija šakom gađa bradu

Il' što ovcu vuk zadavi najbolju u stadu

Šta je nenormalno što trgovac vara

Il' što tajkun ne zna kolko ima para

ili što te glupan svojom pričom smara

ili što se ljubav u mržnju pretvara

Šta je nenormalno što jesen nosi kiše

Il' što bogat neda nego želi više

Ili što gumica hemijsku ne briše

Il' što tesar, kao ja, lepe pesme piše

___________________________________

BROJALICA

Ovo je prva strofa

I evo prve poslovice:

"Ljubav prema otadžbini

Ne zna za tuđe granice"

Ovo je druga strofa

I ona poslovicu ima:

"Ribe se love udicom

A ljudi sa rečima"

Ovo je treća strofa

Pa evo i poslovice treće:

"Hajduke svako hvali

Al' niko za njima neće"

Ovo je peta strofa

Pesme iz četiri dela

Četvrtu sam izbacio

Jer mi se nije svidela

___________________________________

ČOVEK JE POSTAO OD MAJMUNA

Čovek je postao od majmuna

Darvin, evolucija, stvari su čiste

(A baš me zanima onako bez veze

Šta li majmuni o tome misle)

Neki se ne slažu, neki ga brane

Takav sam neki utisak stekao

Jedni tvrde: To je nemoguće

A drugi: Darvin to nije ni rekao

Čovek je postao od majmuna

Opetujem zbog jednog pitanja:

Što kurčeva evolucija stade

Baš kad sam na redu bio ja?

___________________________________

Knjiga je posvećena jednoj Mirjani,
jednoj Šapčanki, jednom Anđelu,
jednoj ljubavi bez kraja...

Spomenik na leto 2017,
Ljubav najveću na svetu,
(7. 7. 2017 - 21. 1. 2018.)
najlepši period moga života.

Нема коментара:

Постави коментар

Пријави злоупотребу